Zapošljavanje stranih radnika u Srbiji – problem ili rešenje

U početku je bilo neobično, ali smo već navikli

U početku je bilo neobično, ali smo sada već navikli da viđamo radnike iz Indije ili sa Šri Lanke kako obavljaju razne vrste fizičkih poslova širom Srbije. To će, sudeći po prognozama, postati svakodnevica ako se stvari na tržištu rada ne promene, jer naši stručni kadrovi odlaze.

Stručnjaci prognoziraju da će srpsko tržište rada biti u deficitu za oko 80.000 do 100.000 radnih mesta, što je ozbiljna cifra koja može značiti znatno usporavanje privrede. Razlog ovakvom nedostatku radne snage je već odavno poznata migraciona politika, odnosno odlazak naših ljudi na rad u inostranstvo. Primera radi, jedna od najjačih ekonomija u Evropi – Nemačka – poslednjih godina se, takođe, suočava sa manjkom radnika, ali taj problem pokušava da reši visokim platama, a u novije vreme i viznim olakšicama i „kartom šansi“.

Dobri platežni uslovi su i u drugim evropskim zemljama, zbog čega one ostaju glavna interesna sfera za ljude sa Balkana koji žele brzu i veliku zaradu, a koja im je u matičnim zemljama neostvariva. Bar ne u kratkom vremenskom periodu.

Tradicionalno su na biroima za zapošljavanje najtraženiji radnici koji se bave fizičkim i zanatskim poslovima jer su u Evropskoj uniji na ceni, pa Srbija gubi prave majstore svog zanata. Ipak, ovo nije problem samo naše zemlje, već i čitavog regiona. Zbog toga se često može čuti stav da je rešenje jedino moguće ako se deluje zajedničkim snagama jer ugroženi lanci snabdevanja ili proizvodnje u jednoj zemlji direktno utiču na ceo Zapadni Balkan. Dok se ne nađe sistemsko rešenje, „preko“ najviše odlaze vozači, varioci, amirači, električari, keramičari, konobari, kuvari, građevinci, lekari, medicinski tehničari i drugi. Ne treba zanemariti ni industriju lepote jer je, primera radi, frizerski i šminkerski posao odlično plaćen.

Pored odliva, veliki problem predstavlja to što đaci sve manje upisuju ove obrazovne profile u školama jer ih interesuju druge oblasti kao što su informacione tehnologije, marketing i finansije. Smatraju da su to zanimanja koja donose velike plate, a posao je „čist“ i popularan. Iako su i deficitarna zanimanja sve plaćenija u našoj zemlji, kadra jednostavno nema i zato majstori zlata vrede.

Svi ovi elementi združeno dovode Srbiju u situaciju da uvozi radnu snagu iz udaljenih zemalja sveta koje se muče sa visokom stopom nezaposlenosti, prenaseljenošću ili siromaštvom. U prvoj polovini 2024. godine izdato je 14.693 jedinstvenih dozvola za rad strancima, a od toga su samo 243 izdate državljanima našeg regiona. Radnici iz nama susednih zemalja, takođe, radnije biraju zemlje evrozone.

Strani radnici dolaze na srpsko tržište rada jer su zarade veće nego u njihovom zavičaju, ali im naša zemlja neretko služi kao tranzit ka Evropskoj uniji. Oni koji ostanu bivaju zadovoljni što su dobili stalni posao i smeštaj, a mnogima se jednostavno svidela Srbija i odlučili su da ostanu trajno.

Strancima izdato 50.397 dozvola za rad u 2024.

– Prema najnovijim podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ukupno su izdale 50.397 dozvola za rad stranim državljanima u Srbiji – precizirao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.

Zanimljivo je da su od tog broja 9.525 žene ili 18,9 odsto.

Stanić iznosi i koliko je radnih dozvola izdato u 2023. godini, po zemljama: Rusija dominira sa 19.645 ukupno, od toga 5.375 izdato ženama, zatim Kina 10.198, od čega 1.071 žena, sledi Turska sa brojem od 4.946, a žena je bilo 132. Iz Indije je došlo 4.914 radnika, od toga 59 žena, a iz Nepala 1.074 zbirno, od toga 243 žene.

– Najviše radnih dozvola izdato je državljanima Ruske Federacije, potom Kine, Turske, Indije i Nepala, s tim što prednjače Rusi kojima je izdato 19.645 radnih dozvola. Najmanji broj radnih dozvola u prošloj godini izdat je državljanima Kambodže, Dominikane, Malte, Sudana i Ujedinjenih Arapskih Emirata – kaže naš sagovornik.

Dodaje da je uvoz radne snage jedini način koji kratkoročno može da da rezultate jer mnoge delatnosti u Srbiji jednostavno ne bi mogle da funkcionišu bez privremenog uvoza radnika. U tom kontekstu navodi primer građevinarstva, saobraćaja i ugostiteljstva, a kako kaže – sve više strane radnike angažuju i prerađivačka industrija i primarna poljoprivredna proizvodnja.

Problem nedostatka radnika je ipak „hronično stanje“ tržišta rada, pa smo upitali na koji način bi ga trebalo rešavati?

– Mora se povećati standard u Srbiji i to ne podrazumeva samo zarade, već i bolje uslove života u dužem roku, kroz ekologiju, vladavinu prava, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje… Takođe, bitno je i privlačenje radne snage iz Istočne Evrope, doseljenici iz Rusije, izbeglice iz Ukrajine – kaže Stanić.

Trend se nastavlja i u 2025.

Stanić još smatra da će se dolazak stranih radnika u Srbiju nastaviti i u 2025. godini, ali i kasnije, zbog projekata koji su planirani.

– Hoće, nastaviće se, zato što se ubrzavaju radovi za EXPO 2027, tu se procenjuje da je potrebno oko 20, 30 hiljada radnika. Takođe, kako se privreda uvećava, povećavaju se i potrebe za radnom snagom. Tu treba uzeti i investicioni plan „Skok u budućnost 2027“, koji treba da utroši 18 milijardi evra, uglavnom u infrastrukturne projekte u Beogradu i širom zemlje – navodi on.

Naš sagovornik ipak upozorava da jedan deo naših ljudi nastavlja da odlazi u inostranstvo, čime utiče negativno na stanje na tržištu rada.

Jedinstvena dozvola i viza D

Neki poslodavci su spremno dočekali strane radnike videvši šansu za ekonomično i održivo poslovanje. Međutim, ima onih koji se još uvek suočavaju sa brojnim preprekama jer uvoz radne snage „nije njihova šolja čaja“. Savet stranih investitora je u novom izdanju Bele knjige dao brojne preporuke kako je moguće olakšati proces zapošljavanja stranih radnika i šta bi trebalo unaprediti. Neki od njihovih predloga obuhvataju probleme na koje se korisnici najviše žale, a tiču se rada portala, odnosno pristizanja elektronske pošte, zatim su tu nedovoljno jasna obaveštenja o potrebnoj dokumentaciji i zahtevima, kašnjenje i slične poteškoće.

Ono što su posebno istakli kao problem, a o čemu smo još ranije pisali, predstavlja usklađivanje podataka između Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Što se tiče procedura, strani radnici koji dolaze u našu zemlju sa namerom da nađu posao dobijaju jedinstvenu dozvolu od strane nadležnog organa nakon sprovedenog postupka koji se pokreće zahtevom stranca za odobrenje privremenog boravka. Zakonom za strance, čije su odredbe stupile na snagu 1. februara 2024. godine, ova dozvola se dobija na period do maksimalno tri godine, navodi se na sajtu „Welcome to Serbia“. To je adresa preko koje se može podneti zahtev, pored portala eUprava.

Dakle, jedinstvena dozvola je tip dokumenta za privremeni boravak koji ima integrisanu dozvolu za rad, odnosno dozvola za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji.

Stranci mogu da dobiju samo dozvolu za privremeni boravak koja se dobija po osnovu zapošljavanja ili drugih ličnih interesa (studije, brak, poseta) na 180 dana i tada nije potrebna jedinstvena dozvola.

Postoje brojni portali koji zainteresovanim radnicima pomažu u prikupljanju dokumentacije za rad u našoj zemlji i upoznaju ih sa mogućnostima koje ih ovde čekaju. Veliku ulogu igraju i društvene mreže jer se kroz različite grupe ljudi povezuju i razmenjuju iskustva o radu na Balkanu, koji je za njih „obećana zemlja“.

N.M.