Telemedicina u Srbiji: Da li smo spremni za novu eru zdravstvene zaštite?
Lečenje na daljinu
Telemedicina je pružanje zdravstvenih usluga na daljinu putem digitalnih tehnologija, kao što su video-pozivi, mobilne aplikacije, elektronska pošta ili specijalizovane platforme. Telemedicina omogućava dijagnostiku, konsultacije, praćenje pacijenata i čak određene terapijske intervencije, bez potrebe za fizičkim prisustvom lekara i pacijenta u istoj prostoriji.
Prednosti telemedicine su mnogobrojne, ali kao najznačajnije treba istaći brzu dijagnostiku, bolji nadzor hroničnih bolesti i smanjenje troškova. Takođe, telemedicina omogućava i pacijentima iz udaljenih ili ruralnih oblasti da dobiju medicinsku pomoć bez potrebe da putuju do velikih gradova. Takođe, lekarima obezbeđuje da brzo analiziraju simptome i daju preporuke bez čekanja na fizički pregled.
Sa druge strane ono što se čini kao prednost, u određenim situacijama može biti mana. Komplikovani zdravstveni problemi koji zahtevaju temeljan pregled i gde je neophodan fizički kontakt ili uzimanje uzoraka na analizu, ne mogu se osloniti na telemedicinu. Takođe, uslov za korišćenje mnogih aplikacija je dobra internet konekcija, što u pojedinim situacijama pacijenti nisu u stanju da obezbede.
Pitanje privatnosti i sigurnosti podataka, takođe, je važno pitanje i u zavisnosti od toga koliko su podaci zaštićeni od zloupotrebe, zavisi i odluka pacijenata da koriste ove vrste usluga.
Takođe, nedostatak fizičkog kontakta ne samo da otežava postavljanje dijagnoze, nego i ukida dimenziju prisnosti, koja je pacijentima neophodna da bi se osećali sigurnije i prijatnije.
Postavlja se pitanje da li treba ulagati u telemedicinu i da li je Srbija spremna za novu eru zdravstvene zaštite. Odgovor je svakakao da treba. Telemedicina je moćan alat, ali je važno pronaći balans između tehnologije i tradicionalne medicine.
Veštačka inteligencija
Novo poglavlje u razvoju telemedicine svakako je donela pojava veštačke inteligencije (AI), koja omogućava bržu dijagnostiku, personalizovanu terapiju i efikasniju zdravstvenu zaštitu.
AI analizira medicinske slike, laboratorijske rezultate i simptome pacijenata, pomažući lekarima da brže i preciznije postave dijagnozu. Na osnovu genetskih podataka i zdravstvene istorije, terapija je personalizovana. Četbotovi i AI sistemi pomažu pacijentima u praćenju simptoma, zakazivanju pregleda i dobijanju medicinskih saveta.
Na primer, AI može prepoznati rane znakove bolesti poput raka ili srčanih oboljenja, omogućavajući pravovremenu intervenciju. Ovi sistemi smanjuju opterećenje zdravstvenih radnika i poboljšavaju dostupnost medicinskih usluga. U budućnosti, AI će nastaviti da transformiše telemedicinu, omogućavajući još personalizovaniju zdravstvenu zaštitu i poboljšavajući efikasnost medicinskih usluga širom sveta.
„Srbija je napravila važne korake ka digitalizaciji zdravstvenog sistema, a pandemija je dodatno ubrzala prihvatanje telemedicine. Iako zakonski i infrastrukturni okvir još uvek nije u potpunosti standardizovan, u kliničkoj praksi vidimo da postoji velika potreba i prostor za razvoj ove vrste zdravstvene zaštite. Kao lekar koji je među prvima integrisao telemedicinu u rad sa pacijentima obolelim od inflamatornih bolesti creva u KBC Zvezdara, mogu reći da su koristi višestruke: brža dostupnost lekara, ušteda vremena, kontinuirano praćenje terapije, kao i bolja kontrola hroničnih stanja”, kaže za Moju delatnost docent dr Srđan Marković, gastroenterolog KBC Zvezdara.
Na pitanje kako reaguju pacijenti kada saznaju za mogućnost lečenja na daljinu i u kojoj meri se odlučuju za takav vid lečenja, Marković odgovara da su reakcije pacijenata izuzetno pozitivne, posebno među mlađom populacijom i onima koji žive van velikih gradova.
„Telemedicina omogućava veću pristupačnost i kontinuitet lečenja, bez potrebe za čestim dolascima u bolnicu. Kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva, koji često imaju potrebu za praćenjem laboratorijskih nalaza i prilagođavanjem terapije, ovaj model pruža dodatnu sigurnost. Na našem portalu ibdakademija.rs, veliki broj pacijenata je izrazio zadovoljstvo ovom praksom i redovno koristi digitalne forme konsultacija. Lekari koji se bave problematikom inflamatornih bolesti creva apsolutno razumeju potrebu da se ovakav način pružanja usluge implementira u daljem radu”, objašnjava dr Marković.
Dodaje da mu je poznato da lekari pružaju ovakav vid pomoći pacijentima godinama unazad putem mejlova, sredstava e-komunikacija, tako da ne vidi problem u prihvatanju ovakvog vida pružanja usluga od strane lekara.
„Na lekarima je da prepoznaju situaciju kada je ovakav tip pregleda primenjiv i kada pacijenta treba da poštede bespotrebnog dolaska u zdravstvenu ustanovu. Kada su pacijenti sa inflamatornim bolestima u pitanju, najveći pik oboljevanja je oko 30 godine života. Ovi pacijenti imaju imejl adrese, većina je aktivna na e-komunikacionom mrežama. Istina je da ima pacijenata koji nisu vični elektronskoj komunikaciji i ovakvoj grupaciji pacijenata ne može biti predložen ovaj tip usluge, jer je za telemedicinski tip pregleda potrebno da pacijent ima aktivnu imejl adresu na koju mu stiže link putem koga se priključuje na video-poziv sa izabranim lekarom”, konstatuje dr Marković.
Važno je istaći da telemedicinski izveštaji koji se generišu putem zvaničnih digitalnih platformi (npr. putem sistema eZdravlje) imaju jednaku pravnu i medicinsku validnost kao i oni izdati tokom fizičkog pregleda, ukoliko su potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom lekara.
„Naša ustanova već više godina izdaje elektronske izveštaje sa QR kodom i e-potpisom, čime se omogućava njihova verifikacija i pravna sigurnost. Utisci pacijenata su zaista odlični. Mnogi od njih nisu iz Beograda, i njima najviše odgovara da naredne preglede obave na ovakav način. Najveći značaj i olakšica je da se pacijenti poštede dolaska u zdravstvenu ustanovu kako bi dobili savet za dalje lečenje, tumačenje nalaza od strane lekara ili zakazali dodatnu dijagnostiku. Pacijenti kojima je predloženo da se kontrolni pregled obavi na ovakav način su u prvom momentu iznenađeni i ovo shvataju na prvom mestu kao napredak u pružanju zdravstvenih usluga, nema nedoumica, strahova, već lako prihvataju nov način komunikacije sa lekarom”, ističe.
Mnogobrojni su primeri prakse u razvijenim zemljama gde je telemedicina sastavni deo protokola u mnogim zdravstvenim institucijama.
Sjedinjene Američke Države imaju najveći tržišni udeo u telemedicini, sa naprednim tehnologijama poput AI-driven dijagnostike i daljinskog praćenja pacijenata. Kina brzo širi telemedicinske usluge, posebno u ruralnim oblastima, uz podršku državnih inicijativa. Velika Britanija ima snažnu infrastrukturu za telemedicinu, uključujući nacionalne strategije za digitalno zdravstvo. Norveška prednjači u Evropi sa dugogodišnjom praksom teleradiologije i telepsihijatrije. Japan razvija napredne telemedicinske sisteme uz integraciju veštačke inteligencije. Francuska ulaže u telemedicinske platforme i digitalne zdravstvene usluge.
Ove zemlje su uspele da telemedicinu integrišu u svoje zdravstvene sisteme, poboljšavajući dostupnost i efikasnost zdravstvene zaštite.
Svakako da je jedan od razloga za ubrzan razvoj telemedicine i nedostatak stručnog kadra u zemljama zapadne Evrope i SAD. Tako u Velikoj Britaniji na redovnom trudničkom pregledu možete sresti medicinsko osoblje, ali ne i lekara. Kod njega se upućujete, tek ako medicinska sestra proceni da je pacijentu potrebna konsultacija sa specijalistom.
Pored prakse koja postoji u KBC Zvezdara pozitivan primer je i Institut za onkologiju Vojvodine, smatra dr Marković, gde je uvedeno praćenje onkoloških pacijenata putem telekonsultacija. Takođe, Univerzitetski klinički centar Srbije primenjuje video-konzilijume za multispecijalističke slučajeve.
U privatnoj praksi Acibadem Bel Medic nudi video-konsultacije sa lekarima putem Global Digital Clinic platforme, omogućavajući pacijentima da obave pregled iz udobnosti svog doma.
Ove inicijative pokazuju da Srbija postepeno integriše telemedicinu u zdravstveni sistem, ali je potrebno dodatno ulaganje u infrastrukturu i edukaciju medicinskog osoblja.
„U primarnoj zdravstvenoj zaštiti sve je češća praksa digitalnih konsultacija iz oblasti endokrinologije, psihijatrije i dermatologije. No, ostajem pri stavu da je gastroenterologija, a posebno IBD, jedno od najpogodnijih polja za širenje telemedicine — zbog potrebe za dugoročnim praćenjem, edukacijom pacijenata i brzom reakcijom na pogoršanje stanja”, ističe.
U regionu, Hrvatska je među liderima u primeni telemedicine, sa razvijenim sistemima za daljinsko praćenje pacijenata i digitalne zdravstvene kartone. Slovenija je implementirala nacionalne strategije za digitalno zdravstvo, omogućavajući pacijentima lakši pristup medicinskim uslugama. Bosna i Hercegovina se suočava sa izazovima u primeni telemedicine zbog decentralizovanog zdravstvenog sistema, dok Crna Gora ulaže u digitalizaciju zdravstvenih usluga, posebno u oblasti primarne zdravstvene zaštite.
Ovi primeri pokazuju da telemedicina postaje sve značajniji deo zdravstvenih sistema u regionu, ali je njen razvoj neravnomeran. Dok neke zemlje već koriste napredne tehnologije za dijagnostiku i praćenje pacijenata, druge se još uvek suočavaju sa infrastrukturnim i organizacionim izazovima.
„Ministarstvo zdravlja je kroz strategiju digitalizacije zdravstva prepoznalo značaj telemedicine, ali prostor za sistemsku primenu još uvek postoji. Trenutno se razvoj ovih servisa oslanja na entuzijazam i inicijative samih ustanova i lekara. Očekujemo da će u narednom periodu Ministarstvo dodatno regulisati i standardizovati ovaj model kroz konkretne protokole, edukaciju kadra i integraciju sa RFZO sistemom”, konstatuje dr Marković.
Uz odgovarajuće reforme i ulaganja, telemedicina može značajno doprineti modernizaciji zdravstvenog sistema u Srbiji. Primena savremenih tehnologija i edukacija medicinskog osoblja mogla bi omogućiti građanima kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu zaštitu.
M.V.A.