Za kulturu i umetnost i te kako postoji interesovanje

Od svih osnovnih kategorija poslovanja, po zvaničnoj kvalifikaciji delatnosti u Republici Srbiji, za analizu poslovanja verovatno je najnezahvalnije zbirno govoriti o kulturi, umetnosti i obrazovanju. Glavni razlog za to je što u ovu kategoriju spada veliki broj preduzeća najrazličitijih namena, koje u načelu često nemaju dodirnih tačaka ni sa kulturom ni sa umetnošću, pa ni sa obrazovanjem. Recimo, preduzeća iz delatnosti botaničkih i zooloških vrtova spadaju u istu natkategoriju kao i novinske agencije ili biblioteke i arhivi.

Kao najprofitabilnije delatnosti u ovoj grani mogle bi se najpre izdvojiti izvođačke delatnosti ili proizvodnja televizijskog i filmskog sadržaja ili organizacija umetničkih događaja, dok u oblastima kao što su rad umetničkih ustanova ili zaštita nepokretnih kulturnih dobara ne treba tražiti ekstra profite, ali to je i razumljivo, jer među ovakve pravne subjekte većinom spadaju državne institucije. Slično je i sa obrazovnim ustanovama, čija osnovna namena ionako jeste da pružaju znanje, a ne da ostvaruju veliku dobit.

U Srbiji postoje brojni kulturni i umetnički događaji koji su značajni i privlače pažnju kako lokalne, tako i međunarodne publike, pa zato finansijski uspešno poslovanje u ovoj kategoriji neretko treba tumačiti u sprezi sa turističkim pokazateljima. Nabrojaćemo ovom prilikom samo nekoliko najzvučnijih: BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival) – jedan od najpoznatijih pozorišnih festivala u regionu, koji se održava svake godine u Beogradu; FEST (Festival evropskog filma) na koji navraćaju i svetske filmske zvezde, novosadski Exit festival – jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi; Sabor trubača u Guči; Beogradski džez festival, koji okuplja vrhunske umetnike iz sveta džez muzike; Beldocs (Međunarodni filmski festival dokumentarnog filma)…

S druge strane, od sajmova koji imaju najveći uticaj na izbor poslovnih strategija i eventualnih partnerstava, nabavku opreme, pa i kreiranje čitavih trendova u umetničkim, obrazovnim i kulturnim delatnostima, treba posebno izdvojiti Grafimu (Međunarodni sajam papirne, grafičke i kreativne industrije) i Biro-expo (Međunarodni sajam informatičko-birotehničke opreme) na Beogradskom sajmu u septembru; Beogradski sajam knjiga, te Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava u oktobru; kao i Sajam AV opreme Hi-Files Show u novembru, takođe, u glavnom gradu.

Najposećenija manifestacija ove vrste je svakako Beogradski sajam knjiga. Generalno je to jedan od najposećenijih kulturnih događaja u Srbiji – uobičajeno je da Sajam knjiga privuče desetine hiljada gostiju tokom svog trajanja. Na primer, u poslednjim godinama broj posetilaca se kretao od 150.000 do 200.000 za tradicionalnih sajamskih sedam dana krajem oktobra. Poslednje statistike pokazuju da prosečni posetilac Sajma knjiga potroši oko 6.000 dinara tokom svog obilaska i kupovine. Mnogi mali izdavači, doduše, prethodnih godina bunili su se zbog neravnomerne vidljivosti, pa samim tim i ograničenih mogućnosti za zaradu, odnosno da jako dobre rezultate mogu da ostvare samo najveći izlagači.

Ipak, nemali je ekonomski i kulturni doprinos ovakvih manifestacija – samo Exit festival doprineo je lokalnoj ekonomiji sa oko 250 miliona evra od osnivanja, a godišnje ga poseti oko 200.000 turista. To između ostalog dokazuje da umetnost, kultura i obrazovanje i te kako imaju svoje poklonike u Srbiji, te da mogu da privuku i strane goste. Otud su opravdane i kritike da se za kulturu i obrazovanje na nivou države i lokalnih administracija premalo ulaže iz budžeta.

Do profita teško doći, ali ne i nemoguće

Kada je reč o investiranju u ove delatnosti, izbor najboljeg modela za ulaganje zavisi od mnogo faktora, kao što su vrsta kulture, planirani finansijski ciljevi, vremenski horizont ulaganja i nivo preduzetog rizika.

Za ovakve prilike u opticaju je nekolicina specijalizovanih fondova pod okriljem države, Evropske unije ili međunarodnih razvojnih agencija koje su prisutne u zemlji. Oni podstiču produkciju umetničkih programa, a posebno preduzetništvo u kulturi. Takođe, uz njihovu pomoć i ulaganje u obrazovne programe ili institucije koje podržavaju kulturno obrazovanje može biti dugoročno održivo i društveno korisno. Ne treba izgubiti iz vida i već pomenutu ulogu turizma, pa razmišljanje u pravcu podsticanja kulturno-istorijskih turističkih destinacija može da donese finansijske, ali i obrazovne dividende.

Podsticanje umetničkih inicijativa koje inače donose malo ili nimalo profita može biti izazovno, ali je izuzetno važno za očuvanje kulturnog identiteta i podršku kreativnom izražavanju. Za tu svrhu vlada, neprofitne organizacije, fondacije i privatne kompanije često nude finansijsku podršku kroz subvencije i grantove. Ovi izvori finansiranja mogu pomoći umetnicima i organizacijama da ostvare svoje ideje bez potrebe za profitabilnošću. Organizovanje umetničkih takmičenja ili festivala može privući pažnju i podršku lokalne zajednice i sponzora, a pritom takvi događaji pružaju umetnicima priliku za izlaganje.

Uspostavljanje partnerstava s drugim umetničkim organizacijama, obrazovnim ustanovama, lokalnim vlastima ili privatnim sektorom može povećati resurse i podršku za umetničke inicijative, uz podelu odgovornosti i troškova, a uz svestrano zadovoljstvo i na korist celokupne zajednice.

Povećanje svesti o važnosti umetnosti i kulture u zajednici, takođe, posledično inspiriše lokalne donatore, sponzore i institucije da podrže umetničke inicijative kao deo svoje društvene odgovornosti.

Razmišljanje izvan uobičajenih modela finansiranja, kao što su prodaja umetničkih dela ili proizvoda koji podržavaju umetničke projekte, može stvoriti dodatne izvore prihoda, a za pronalaženje početnih sredstava naročito mladi preduzetnici u kulturi i umetnosti poslednjih nekoliko godina u velikoj meri se okreću digitalnim platformama za grupno finansiranje (crowdfunding).

M.M.