Veliki trgovački lanci pod lupom zbog mogućeg dogovora o cenama

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri kompanije

Veliki trgovački lanci već godinama zauzimaju ključnu ulogu na tržištu Srbije. Njihovo poslovanje značajno utiče na domaću ekonomiju, od zapošljavanja i ulaganja do formiranja cena osnovnih životnih namirnica. Međutim, ova dominacija nije prošla bez izazova. Poslednjih meseci, pažnja javnosti i institucija usmerena je ka potencijalnim neregularnostima u njihovom poslovanju, a posebna pitanja izazvali su navodi o dogovaranju cena i narušavanju konkurencije.

Tokom oktobra 2024. godine, Komisija za zaštitu konkurencije Srbije pokrenula je postupak protiv četiri vodeća trgovačka lanca: Delez Srbija, Mercator S, Univereksport i DIS. Razlog za pokretanje istrage bila je sumnja da su ovi trgovinski giganti postigli neformalne dogovore o ujednačavanju cena određenih proizvoda, što predstavlja ozbiljno kršenje Zakona o zaštiti konkurencije.

Komisija je, kako je navedeno u zaključku objavljenom na portalu te institucije, utvrdila da su četiri kompanije zaključile restriktivni sporazum i najavila da će preduzeti sve potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, ispitati postojanje povrede konkurencije, a po okončanju postupka doneti konačnu odluku o postojanju povrede konkurencije.

U obrazloženju zaključka Komisija je navela da je, prema javno dostupnim podacima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast od 7,2 odsto u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je količinski tržište zabeležilo blagi pad od -1,9 odsto.

„U istom periodu godišnja stopa inflacije iznosila je pet odsto, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa“, navedeno je u analizi.

Dalje se Komisija bavila tržišnim udelom četiri trgovinska lanca, pa je zaključila da Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, te je, kako su istakli, dalja analiza uslova konkurencije na posmatranom tržištu obuhvatila samo stranke u postupku.

„Kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine kada je iznosila 35 milijardi dinara do 2023. godine kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. godine bila 38 odsto“, ukazala je Komisija za zaštitu konkurencije.

Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku, takođe, pokazuje trend rasta u periodu od 2016. do 2023. godine, objavljeno je u obrazloženju.

„Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca“, istakla je Komisija.

Uz napomenu da su rezultati analize prethodno iznetih finansijskih pokazatelja ukazali na potrebu daljeg i detaljnijeg praćenja tržišta maloprodaje, Komisija je u dužem vremenskom periodu posmatrala i analizirala cene pojedinačnih uporedivih proizvoda kako bi identifikovala trendove i moguća odstupanja u maloprodajnim cenama.

Tako je, na osnovu javno dostupnih podataka o cenama, kao i na osnovu podataka o cenama izloženim na rafovima pojedinih maloprodajnih lanaca, Komisija konstatovala da su kod stranaka u postupku za znatan broj proizvoda maloprodajne cene identične.

Komisija je u periodu od kraja aprila do 19. septembra 2024. godine pratila kretanje cena za 35 izabranih proizvoda u maloprodajnim lancima Dis, Merkator, Delez i Univerexport, uključujući i osam proizvoda koje je poimence nabrojala (Imlekov jogurt Balans+ i Imlekovo mleko od 2,88mm, Dijamantovo ulje od litar, Sunoko šećer…), da bi potom pratila i „prosečnu potrošačku korpu tročlanog domaćinstva“, na bazi koje je identifikovano 45 proizvoda koji će biti predmet posmatranja, a koji su u potpunosti uporedivi.

Presek cena je izvršen u periodu od 23. do 30. avgusta 2024. godine, a poređene su cene koje su važile u tom periodu kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca – Cash&Carry PLUS.

Na osnovu svega navedenog Komisija je utvrdila da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast u periodu od aprila do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad. Zatim, da je u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, a da je u periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti stranaka u postupku, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.

Takođe, zaključuje da su u periodu od aprila do septembra 2024. godine redovne cene osam pobrojanih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke, kao i da se vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu učesnika koji nije stranka u postupku, a koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Komisija je na osnovu svega prethodno utvrđenog zaključila da je „osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su društva Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet u slučaju četiri domaća trgovinska lanca koji su pod istragom Komisije za zaštitu konkurencije zbog sumnje da su sklopili restriktivni sporazum. Predstavnici potrošačkih organizacija nadaju se da će uključivanje tužilaštva dati dodatnu težinu ionako ozbiljnom postupku, ali i brinu da se ne radi samo o još jednom „marketinškom potezu“ za pridobijanje javnosti.

Istorijski kontekst i dinamika tržišta

Tržište trgovine na malo u Srbiji poslednjih decenija prolazi kroz značajne promene. Ulazak stranih trgovačkih lanaca početkom 2000-ih doneo je modernizaciju, veću ponudu i bolje standarde u maloprodaji, ali je istovremeno doveo i do jačanja tržišne koncentracije. Danas nekoliko vodećih kompanija kontroliše većinu prodajnog prostora i prihoda u sektoru.

Dok su ove kompanije ubrzano širile svoju mrežu i optimizovale logističke operacije, konkurencija među njima postajala je sve slabija. Manji trgovci teško su mogli da pariraju snagom velikih igrača, što je dodatno centralizovalo tržište. Ova centralizacija, prema mnogim analitičarima, stvorila je plodno tlo za potencijalne dogovore o cenama, što je sada predmet istrage.

Pokretanje istrage naišlo je na snažne reakcije, kako u javnosti tako i među stručnjacima. Potrošači, koji su mesecima osećali pritisak inflacije i rasta cena osnovnih namirnica, izrazili su nezadovoljstvo i očekivanja da će država preduzeti odlučne korake.

Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da vlada neće tolerisati bilo kakve zloupotrebe koje idu na štetu građana. Slično mišljenje izneo je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je naglasio da očekuje od Komisije za zaštitu konkurencije strogo sprovođenje zakona.

Komisija je brzo reagovala sprovođenjem inspekcija i prikupljanjem dokaza iz poslovnih prostora optuženih kompanija. Pored toga, formirani su posebni timovi za analizu strukture cena i tržišnih uslova u sektorima gde su primećene neregularnosti.

Dosadašnji rezultati i mere

Istraga je do sada otkrila značajne nepravilnosti u strukturi cena, ali konačni zaključci još uvek nisu doneti. U međuvremenu, trgovci su bili suočeni sa dodatnim pritiskom javnosti i regulatora, što je već dovelo do određenih korekcija u poslovanju.

Pored eventualnih novčanih kazni koje bi mogle doseći do deset odsto godišnjeg prihoda kompanija, razmatraju se i druge mere, uključujući uvođenje strožijih pravila transparentnosti cena, praćenje poslovnih strategija i jačanje zaštite malih trgovaca.

Država je, takođe, inicirala širi program za obuzdavanje inflacije, uključujući privremenu kontrolu cena osnovnih proizvoda. Prema mišljenju analitičara MAT-a, u periodu trajanja akcije „Najbolja cena“ (septembar- oktobar) u odnosu na avgust 2024. kao bazni mesec potrošačke cene ukupno su porasle za 0,7 odsto, cene proizvoda antiinflacione korpe za 0,5 odsto, a cene svih ostalih roba i usluga u potrošačkim cenama koje nisu obuhvaćene akcijom 0,8 odsto.

Iako ove mere imaju kratkoročni efekat, stručnjaci upozoravaju da su potrebne dugoročne reforme kako bi se rešili strukturni problemi tržišta.

Uticaj na potrošače i privredu

Svi ovi događaji imaju značajan uticaj na svakodnevni život građana Srbije. Cene osnovnih namirnica poput hleba, mleka, ulja i mesa ostaju visoke, a inflacija, koja je u 2024. godini procenjena na 4,3 odsto, dodatno smanjuje kupovnu moć. Potrošači se sve više okreću alternativnim kanalima snabdevanja, uključujući direktnu kupovinu od lokalnih proizvođača i korišćenje digitalnih alata za poređenje cena.

S druge strane, mala i srednja preduzeća suočavaju se s dodatnim izazovima, uključujući pojačanu konkurenciju i ograničeni pristup tržištu. Mnogi smatraju da je potrebna sveobuhvatna strategija koja će balansirati interese velikih trgovačkih lanaca, malih prodavaca i potrošača.

Slučaj istrage protiv velikih trgovačkih lanaca otkriva duboke probleme u funkcionisanju srpskog tržišta. Dok je jasno da je potrebna odlučna akcija kako bi se zaštitili potrošači i osigurala fer konkurencija, jednako je važno da se donesu održive mere koje će unaprediti celokupan ekonomski ekosistem.

Rezultati istrage, koji se očekuju u narednim mesecima, mogli bi postati prekretnica u regulaciji trgovine na malo u Srbiji. Ukoliko se dokažu nepravilnosti, to bi poslalo snažnu poruku o odlučnosti države da obezbedi transparentno i pošteno tržište. S druge strane, ukoliko trgovački lanci budu oslobođeni optužbi, biće neophodno redefinisati strategije za buduće praćenje i regulisanje tržišta.

Bez obzira na ishod, jasno je da su potrošači ključni faktor u ovom procesu. Njihova sposobnost da zahtevaju veću transparentnost i pravičnost biće odlučujuća za oblikovanje budućnosti sektora trgovine u Srbiji.

M.A.