Turizam u Srbiji doživljava ekspanziju: Sve više stranih turista dolazi i sve duže ostaju

Turizam je jedna od najbrže rastućih privrednih grana u svetu koja značajno utiče na ekonomski razvoj svake zemlje. Govoreći o Srbiji, razvoj turizma u našoj zemlji prati globalne trendove fokusirajući se na unapređenje kvaliteta, kao i proširenje turističke ponude. Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine postavila je temelje za održivi razvoj turizma, sa ciljem privlačenja većeg broja domaćih i stranih turista, kao i povećanja turističkog prometa i prihoda.

Ekspanzija turizma u Srbiji započeta je 2015. godine, najpre podsticajnim merama domaćeg turizma, odnosno uvođenjem turističkih vaučera, ali i porastom interesovanja stranih turista. Ovaj trend rasta, izražen brojem noćenja, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio je u porastu sve do 2019. godine, kada je ostvaren rekordan broj od ukupno 10,1 milion noćenja.

Pandemija virusa korona, počev od 2020. godine paralisala je svet, i u novoj, nimalo opitmističnoj realnosti, za turizam gotovo da nije bilo mesta. Zbog straha od širenja virusa, usledile su i zabrane kretanja, ali i privremena zatvaranja ugostiteljskih objekata, koji su uprkos pomoći države, pretrpela izuzetnu štetu.

Glavni strah radnika u turizmu, iako opravdan, nije se ostvario u godinama koje su usledile – iako se na momente činilo da će biti potrebne godine da se ova grana privrede oporavi, boljitak je usledio mnogo brže.

„U 2020. godini dolazi do kontrakcije turističke aktivnosti i pada broja noćenja na 6,2 miliona, gde su domaći turisti ostvarili skoro pet miliona, a strani oko 1,3 miliona noćenja. U 2021. godini dolazi do oporavka i rasta broja noćenja na 8,2 miliona”, navodi RZS.

Rastući trend, izražen brojem turističkih noćenja u Republici Srbiji, nastavljen je i u 2023. godini kada je zabeleženo 12,4 miliona noćenja ili 1,6 odsto više nego 2022. godine. Prema izveštaju turističkog barometra Ujedinjenih nacija, Srbija je u 2023. godini bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) istakao je za Biznis.rs da je oporavku srpskog turizma pored turističkih vaučera (kojih je ove godine izdato 100.000 u vrednosti od 10.000 dinara), doprineo i veliki broj stranih turista koji se sve duže zadržavaju u našoj zemlji.

„Oporavku srpskog turizma nakon pandemije korona virusa najviše su doprineli dolasci stranih turista kojih je iz godine u godinu sve više. Ovo se odnosi pre svega na velike gradove, poput Beograda, Novog Sada i Niša”, istakao je Seničić.

On objašnjava da su strani turisti i dalje najčešće iz regiona, ali da su sve češći i turisti iz zemalja Evrope.

Tri zemlje čiji su turisti u prvom kvartalu 2024. godine prema podacima RZS-a ostvarili najviše noćenja jesu Ruska Federacija, Turska i Severna Makedonija. Na četvrtom mestu po broju noćenja nalaze se posetioci iz Bosne i Hercegovine, a zatim iz Rumunije, Hrvatske i Bugarske.

U prva tri meseca 2024. godine najposećenija mesta bila su Beograd i veći gradovi Republike Srbije (Novi Sad, Niš, Subotica). Većinu posetilaca Beograda činili su strani turisti (83,3 odsto), a slična situacija zabeležena je i u Novom Sadu (strani turisti 71,1 odsto), dok su domaći turisti činili neznatnu većinu u Nišu (51,2 odsto domaći turisti) i Subotici (50,9 odsto domaći turisti).

Najposećeniji planinski centri u Srbiji su tradicionalno Zlatibor i Kopaonik, a sve popularniji su i Tara, Divčibare, Rudnik. Kada su banje u pitanju godinama turisti najčešće biraju da svoj odmor provedu u Vrnjačkoj banji, Sokobanji, Banji Vrdnik, Banji Koviljači, a sve češće i u Selters banji i Novopazarskoj banji.

U 2024.godini Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma, kojim se prvi put za ovu namenu bespovratno dodeljuje 150 miliona dinara, odnosno oko 2,9 miliona dinara po seoskom gazdinstvu. Cilj je povećanje turističkog prometa kroz razvoj ruralnog turizma, što bi ujedno trebalo da doprinese i podsticaju ravnomernog regionalnog i lokalnog razvoja.

Pored pomenutog gradskog, seoskog, planinskog i banjskog turizma očekuje se da u narednom periodu poraste i nautički turizam. Pored pristaništa u Beogradu, Novom Sadu, Donjem Milanovcu, Golupcu, tokom prošle godine otvorena su i nova – u Sremskoj Mitrovici, Zemunu i Šapcu.

Srpski turizam i ugostiteljstvo veliku šansu za svoje unapređenje vidi i kroz organizovanje međunarodne izložbe EXPO 2027. Država će za ovu priliku subvencionisati do 20 odsto vrednosti investicije u hotele sa tri, četiri ili pet zvezdica.

Da se domaći turizam u Srbiji oporavlja ukazuju i podaci OEDC-a. Ciljevi koji su strategijom razvoja turizma postavljeni do 2025. godine, poput povećanja dolazaka stranih turista i povećanja direktnog udela turizma u BDP-u Srbije ostvareni su već sa 2023. godinom.

Očekuje se da će investicije u turizam u narednom periodu biti održive i u skladu sa principima zelene agende, sa posebnim naglaskom na unapređenje znanja i veština malih preduzetnika i poboljšanje ponude lokalnih, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Prema rečima stručnjaka, neophodno je da se u budućnosti nekom novom strategijom prepoznaju nove destinacije, da se država prema njihovoj promociji što više odredi, s obzirom na to da strani turisti dolaze sve više i ostaju sve duže.

M.V.