Poljoprivrednici iz godine u godinu u sve težoj poziciji

Brojne prilike ostaju neiskorišćene

Kraj 2024. godine obeležilo je to što je više od 200 poljoprivrednih gazdinstava izgubilo pravo na državne subvencije nakon što im je Ministarstvo poljoprivrede dodelilo pasivan status, navodeći nepravilnosti u radu. Poljoprivrednici sumnjaju u motiv ovog postupka, posebno prema onima koji su učestvovali u prethodnim protestima.

Mnogi poljoprivrednici već godinama izražavaju nezadovoljstvo zbog načina na koji se subvencije dodeljuju. Često se subvencije vezuju za vlasništvo nad zemljom, što dovodi do toga da veliki proizvođači dobijaju značajan deo sredstava, dok mali poljoprivrednici ostaju zapostavljeni.

Iako je Vlada Srbije ranije obećala određene mere podrške, poljoprivrednici tvrde da su mnogi dogovori ostali neispunjeni. Na primer, isplate podsticaja za seme su delimično realizovane, što otežava planiranje i setvu za narednu sezonu.

Analitičari ukazuju na to da nepostojanje dugoročnih i održivih strategija za poljoprivredu dodatno pogoršava situaciju, ostavljajući poljoprivrednike u neizvesnosti i bez adekvatne podrške.

Zbog ovih problema, poljoprivrednici su tokom decembra organizovali proteste i blokade puteva, zahtevajući smenu ključnih zvaničnika, kao i ukidanje odluka o pasivizaciji gazdinstava. Situacija ostaje napeta, a poljoprivrednici nastavljaju da traže konkretne mere koje bi poboljšale njihove uslove rada i obezbedile održivost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Registrovano više od 508.000 poljoprivrednih gazdinstava

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, odnosno prema Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, u Republici Srbiji registrovano je 508.325 poljoprivrednih gazdinstava. Od tog broja, 2.002 su gazdinstva pravnih lica i preduzetnika, dok preostalih 99,6 odsto čine porodična poljoprivredna gazdinstva.

Ovi podaci ukazuju na smanjenje broja gazdinstava u odnosu na prethodne godine. Na primer, u poređenju sa anketom iz 2018. godine, broj porodičnih gazdinstava smanjen je za 10 odsto, dok je broj pravnih lica porastao za 24 procenta. Takođe, primećeno je smanjenje površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta i stočnog fonda, što pokazuje da je došlo do promene u strukturi i obimu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Tako, iako je poljoprivreda od suštinskog značaja za ekonomiju Srbije, sa značajnim udelom u bruto domaćem proizvodu i zaposlenosti, suočava se sa ozbiljnim problemima. Recimo, stočarstvo, takođe, ima izazove poput niskih subvencija, ali i neregulisanog tržišta. Proizvođači mleka su tu posebno pogođeni, boreći se sa niskim otkupnim cenama i konkurencijom iz uvoza.

Pčelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i značajan potencijal za razvoj, posebno u kontekstu organske proizvodnje. Međutim, pčelari se, između ostalog, suočavaju sa brojnim izazovima poput upotrebe pesticida u poljoprivredi, što negativno utiče na pčelinje zajednice. Nedostatak adekvatnih subvencija i podrške dodatno otežava održivost ovog sektora.

Modernizacija poljoprivredne mehanizacije je neophodna za povećanje produktivnosti, ali mnogi poljoprivrednici, posebno mali proizvođači, nemaju finansijske mogućnosti za ulaganje u savremenu opremu. Pored toga, upotreba hemikalija u poljoprivredi, poput pesticida i herbicida, izaziva zabrinutost zbog potencijalnog negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Neregulisano tržište i monopol velikih kupaca dodatno komplikuju situaciju, dok su subvencije često nedovoljne za pokrivanje troškova proizvodnje.

Sa druge strane, uvođenje modernih tehnologija, uključujući digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije (AI), predstavlja značajan potencijal za unapređenje poljoprivrede u Srbiji. Projekti poput aplikacije eAgrar imaju za cilj digitalizaciju procesa i olakšavanje pristupa informacijama za poljoprivrednike. Međutim, implementacija ovih tehnologija zahteva adekvatnu edukaciju i infrastrukturu, što dodatno otežava rad poljoprivrednicima.

Osim što poljoprivrednici u Srbiji često izražavaju nezadovoljstvo zbog niskih subvencija i kašnjenja u njihovoj isplati, zbog čega često dolazi do protesta, pored toga, neregulisano tržište i monopol velikih kupaca dodatno komplikuju situaciju, dok su subvencije često nedovoljne za pokrivanje troškova proizvodnje.

Aktuelni izazovi sa kojima se bore poljoprivrednici

Ne toliko davno poljoprivredni proizvođači istakli su da se obećanja Vlade Srbije, koja su potvrđena sporazumom sa Ministarstvom poljoprivrede za ovu i sledeću godinu, a kojim su jesenas okončani protesti poljoprivrednika, realizuju delimično i usporeno.

Naime, procenjuje se da je dosad isplaćeno tek oko 50 odsto podsticaja za seme za ovu godinu, iako su pristali da se smanje sa 17.000 dinara po hektaru (koliko je prošle godine obećala tadašnja premijerka Ana Brnabić), na 10.000 dinara, da bi novac dobili što pre i razdužili bar deo dugova koji su nastali najviše usled ogromnih suša.

Pojedine semenske kuće, već su podigle cenu semena kukuruza koji će se sejati na proleće za deset odsto, kada bi podsticaj po sporazumu trebalo da iznosi do 17.000 dinara po hektaru, pa će, prema sadašnjim cenama, za hektar biti potrebno od 21.000 do 30.000 dinara, zavisno od kvaliteta.

Poljoprivreda u Srbiji suočava se sa kompleksnim problemima, a tu su između ostalog i izazovi rudarenja koji mogu negativno uticati na celokupnu domaću poljoprivredu sa dalekosežnim posledicama. Povećanje subvencija, unapređenje infrastrukture, edukacija i primena savremenih tehnologija ključni su koraci ka održivom razvoju ovog sektora, a sve to treba da bude oslonjeno na ekološki pristup, kako bi donelo dugoročne rezultate.

Rešenje za probleme u poljoprivredi i ekologiji Srbije zahteva koordinisane mere koje uključuju reformu agrarnih politika, veću transparentnost u dodeli subvencija, zaštitu poljoprivrednih gazdinstava od neosnovane pasivizacije, i uvođenje podsticaja za održivu proizvodnju. Takođe, neophodno je doneti strože zakone koji štite obradivo zemljište i lokalne zajednice od posledica rudarenja, uz obavezu investitora da sprovedu sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu.

Paralelno, potrebno je ulagati u obnovljive izvore energije i edukaciju kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva, dok bi sistemska rešenja za upravljanje otpadom, zaštitu voda i šuma doprinela očuvanju prirodnih resursa i dugoročnoj održivosti Srbije. Kako će se sve razvijati dalje kada je reč o domaćoj poljoprivredi – ostaje da vidimo.

J.V.