Odmor u Srbiji po evropskim cenama

Ugostiteljske usluge poskupele i na domaćem i na globalnom tržištu

Trend rasta cena ugostiteljskih usluga u Srbiji nastavio se i tokom 2024. godine i pogodio je sve – od gostiju kafića do luksuznih hotela. Inflacija je sa rafova prodavnica stigla ne samo do restorana i hotelske sobe, već i do običnih kafeterija. Cena dve kafe u centru Beograda sa minimalnim bakšišem sve je bliža hiljadarki, ručak u restoranu za mnoge građane postaje luksuz, a zimovanje u hotelu skoro nedostižno.

Kako su kriza, ratovi i nestabilnost uticali na inflaciju širom sveta, ništa lakše nije ni evropskim ugostiteljima, a ni gostima. Trpe svi u lancu poslovanja, pa sve na kraju plati korisnik.

Koliko je u Srbiji poskupeo ugostiteljski sektor potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku – cene ugostiteljskih usluga u novembru su porasle za 13,2 odsto u odnosu na novembar 2023. godine. Hrana je u istom periodu poskupela za 11,2 odsto, dok su prenoćišta skuplja za čak 18,9 odsto. A pečenje i jela po narudžbini na restoranskom stolu koštali su 11,7 odsto više nego godinu dana ranije. Inflacija nije zaobišla ni alkoholna pića koja su za godinu dana poskupela 13,1 procenat, a bezalkoholna čak 14,8 odsto.

Cene hotelskog smeštaja premašile su čak cene u nekim zapadnim zemljama, i to nije karakteristično samo za skijaške centre, koji godinama unazad koštaju skoro kao alpska skijališta, već i za brojne nove hotele visoke kategorije. Veliki priliv stranih turista uticao je i na ciljnu grupu naših ugostitelja.

Zakoni tržišta u turizmu

Rast cena usluga u turizmu i ugostiteljstvu Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), objašnjava prelivanjem opšte svetske inflacije na sve sektore.

– Za sve usluge porasla je cena nabavke, pre svega cene goriva i namirnica, ali i sve ostale. Poskupelo je sve što utiče na formiranje cena u ugostiteljstvu. S druge strane, mi smo u tržišnoj ekonomiji i u našoj zemlji cene diktira prvenstveno interesovanje ljudi – zaključuje Seničić navodeći da se to najbolje vidi na primeru planinskih centara.

– Kopaonik i Stara planina nemaju puno hotelskih kapaciteta, već mnogo više privatnog smeštaja. Dakle, za prave skijaše nema dovoljno hotela i ekonomskom logikom cene rastu, jer je potražnja ogromna tokom zimskih meseci – pojašnjava Seničić.

On dodaje da ista zakonitost važi i za hotele u gradovima.

– Kod nas su cene često više nego u Evropi, jer evropski gradovi imaju turiste tokom cele godine i samim tim pokrivene troškove u dužem periodu. Ovde je stvar sezone, gužva je ogromna oko Nove godine, tada u Beogradu i Novom Sadu cene hotela skoče od 30 do 40 odsto, ali da nema toliko stranih gostiju ne bi bile takve. A onda se od polovine januara broj smanji, pogotovo na planinama. Zato visoka cena služi da pokrije troškove koji postoje u svim periodima godine – naglašava naš sagovornik.

Seničić ističe da planinski centri u Italiji i Austriji imaju goste cele godine, nisu popularni samo tokom zimskih meseci, jer organizuju sadržaje u svim mesecima, odnosno nemaju mrtvu sezonu.

Ipak, postoje i cene u Srbiji koje nekoliko godina miruju, ali opet zbog istih tržišnih zakonitosti.

– Cene smeštaja u banjama, na Zlatiboru i drugim planinama nisu porasle, jer se na tim mestima povećao broj smeštajnih jedinica. Sa druge strane, iako potražnja jeste velika, ipak se nije baš toliko uvećala da bi to uticalo i na podizanje cena. Zato su one, bez obzira na opštu inflaciju, ostale iste – analizira naš sagovornik.

Manjak radne snage

U poređenju sa evropskim destinacijama naša zemlja ima i problem nedostatka radne snage.

– Zbog boljih plata mnogi sezonski odlaze u inostranstvo i mi ostajemo bez kvalifikovane radne snage. Takođe, plate su najniže u industriji turizma u odnosu na druge industrije. Država bi trebalo da pomogne na određeni način, da smanji porez i doprinos na te ugrožene delatnosti i tako olakša situaciju – smatra Seničić.

Isti stav ima i Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede Hores koje predlaže smanjenje PDV-a na hranu u hotelima i restoranima sa 20 na 10 odsto. To bi povoljno uticalo na cene u čitavom ugostiteljskom lancu.

I Savet stranih investitora u Srbiji (FIC) u svojoj Beloj knjizi, takođe, predlaže da se niža stopa PDV-a, koja sada važi kod oporezivanja usluga smeštaja, primeni i na usluge ishrane u ugostiteljskim objektima kako bi se obezbedila konkurentnost turizma i ugostiteljstva u odnosu na zemlje regiona, ali i na Evropu.

Podsećaju, takođe, da je većina evropskih zemalja spustila stope PDV-a na ugostiteljske usluge još pre pandemije, ne bi li dala zamah turističkoj industriji.

– Sa stopom PDV-a od 20 odsto na ugostiteljske usluge Srbija je postala još nekonkurentnija, posebno u oblasti kongresno-poslovnog turizma (MICE), gde je poresko opterećenje presudno za izbor destinacije – navodi se u Beloj knjizi.

FIC u svojoj publikaciji daje preporuke za poboljšanje poslovanja, kao i izmene pravne regulative koja, kako ocenjuju, turizmu i ugostiteljstvu nije naklonjena, jer ove delatnosti dosta zavise od sezonskog angažovanja radnika. Zato predlažu izmene kojima bi se postiglo njihovo jednostavnije zapošljavanje i uplata doprinosa i poreza.

– To bi omogućilo sprovođenje pojednostavljene procedure za zapošljavanje lica i uplate poreza i doprinosa za rad na poslovima sezonskog karaktera koji spadaju u okvire delatnosti ugostiteljsko-turističkog karaktera. Ovakav način radnog angažovanja bi podrazumevao obostranu korist za poslodavce i za potencijalne sezonske radnike – zaključuje FIC.

Ko je ko u Evropi sa cenama

A širom Evrope cene u ugostiteljskim objektima značajno variraju, što je tokom poslednje letnje sezone potvrdio i nemački Savezni zavod za statistiku u Visbadenu. Statističari su uočili da su cene hotelskih i ugostiteljskih usluga u Španiji za oko 26 odsto niže od cena istih usluga u Nemačkoj. Takođe, obrok ili noćenje u Grčkoj prosečno su bili jeftiniji oko 23 odsto od onih u Nemačkoj, a Turska je za Nemce takoreći bila bagatela – čak 41 odsto jeftinija.

Kad je reč o susednoj Hrvatskoj, čija se privreda veoma oslanja na turizam, nemački statističari dokazali su da je odmor u njoj skuplji nego u ove tri zemlje, odnosno u proseku samo 18 odsto povoljniji nego odmor u Nemačkoj. Na Jadranu je, dakle, skuplje letovati nego u Španiji, Grčkoj ili Turskoj. I odmor u zemljama visokog standarda je prilično stvar prestiža, pa su u ovom istraživanju Švajcarska i zemlje Skandinavije ostale skupe čak i za Nemce.

V.Ž.V.