Od zanata preko logistike do digitalizacije i edukacije

Raznoliko tržište usluga u Srbiji

Sektor usluga u Srbiji doživljava značajnu transformaciju, prateći globalne tokove i prilagođavajući se lokalnim ekonomskim izazovima. Usluge imaju sve veći udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje, sa izraženim uticajem na zaposlenost, ulaganja i ukupnu ekonomsku aktivnost. U ovom sektoru je zaposleno više od polovine radne snage, što ukazuje na njegovu ključnu ulogu u privredi zemlje.

Brz i raznolik razvoj usluga, od digitalnih i logističkih do tradicionalnih zanatskih, govori o potencijalu za dalji rast i unapređenje kvaliteta života građana.

Digitalne usluge kao srž ekonomskog rasta

Digitalni marketing, razvoj softvera, IT podrška i srodne usluge predstavljaju kičmu savremenog tržišta. Tehnološki razvoj, sve veća popularnost online trgovine i prelazak biznisa na digitalne platforme dodatno su povećali potražnju za ovim uslugama.

Podaci za 2024. godinu pokazuju da je izvoz IKT usluga iz Srbije premašio 2,6 milijardi evra, uz godišnji rast od oko 19 odsto. Procenjuje se da IKT sektor čini više od 45 odsto ukupnog izvoza usluga Srbije.

Broj zaposlenih u IT industriji raste po godišnjoj stopi od deset odsto, a trenutno obuhvata više od 50.000 profesionalaca. Prosečna plata u ovom sektoru je oko 250.000 dinara, što ga čini jednim od najplaćenijih u zemlji. Velike kompanije kao što su Nordeus, Vega IT i Seven Bridges, kao i brojni startapi, doprinose stvaranju prepoznatljivog brenda srpske tehnološke industrije na globalnom nivou.

Digitalni marketing i e-trgovina

Tržište digitalnog marketinga beleži godišnji rast od oko 15 odsto, dok e-trgovina nastavlja da raste rekordnim tempom od preko 25 odsto godišnje. Ukupna vrednost tržišta e-trgovine u Srbiji procenjuje se na 900 miliona evra u 2024. godini, uz predviđanja da će do 2026. premašiti 1,5 milijardi evra.

Direktor eCommerce asocijacije Srbije Ivan Tanasković podsetio je krajem novembra, neposredno pred takozvani Black Friday, da ovaj period predstavlja vrhunac potrošačke sezone i mnogim trgovcima donosi značajan deo godišnjih prihoda. Prema njegovim rečima, online prodaja igra ključnu ulogu u ovom periodu, jer omogućava veću dostupnost proizvoda i olakšava kupovinu.

„Posebno su važni segmenti poput ‘flash sales’ i ekskluzivnih ponuda za online kupce, koji dodatno privlače publiku. Razvoj mobilne trgovine je dodatno ubrzao ovaj trend, jer sve veći broj kupaca obavlja transakcije putem aplikacija ili mobilnih uređaja”, istakao je i dodao da tokom Black Friday kampanje prodaja prosečno raste između 20 i 80 odsto u odnosu na obične dane, u zavisnosti od industrije i tržišta.

„Najzastupljenije kategorije su tehnologija (gadgeti, pametni uređaji), moda i obuća, kućni aparati i elektronika. Pored ovih, značajan rast beleže i sektori poput beauty proizvoda, igračaka i digitalnih usluga. Zanimljivo je da su tokom poslednjih godina i luksuzni proizvodi dobili svoje mesto na ovom tržištu, s obzirom na ekskluzivne popuste koje kupci prepoznaju kao priliku za uštedu. Tendencija pokazuje da se Black Friday manija širi i na ostale delatnosti”, objašnjava Ivan Tanasković.

Platforme poput KupujemProdajem, Shopster, Ananas, ali i globalni giganti poput AliExpressa i Amazona, dominiraju tržištem, dok lokalni trgovci intenzivno razvijaju svoje online platforme.

Logističke usluge ključne u eri e-trgovine

Razvoj e-trgovine doveo je do eksplozivnog rasta u sektoru logistike i transporta. Procene pokazuju da logistički sektor čini oko 12 odsto BDP-a Srbije, dok je stopa njegovog rasta u poslednjih pet godina konstantno iznad osam odsto godišnje.

Velike kompanije ulažu značajna sredstva u optimizaciju lanaca snabdevanja, automatizaciju i proširenje skladišnih kapaciteta. Tako je, na primer, Milšped u svom prvom izveštaju o održivom poslovanju za 2023. godinu naveo dugoročne ciljeve kompanije, među kojima je i povećanje upotrebe železničkog transporta kao održivog načina prevoza robe, sa planom da do 2030. godine 38 odsto obima drumskog transporta iz 2022. preusmeri na železnički saobraćaj.

Kako je nedavno za Biznis.rs rekao Nenad Zdravković, član Nadzornog odbora Milšped Group, kompanija je fokusirana na investicije u veštačku inteligenciju i automatizaciju procesa. On je ocenio da usporavanje globalnog ekonomskog rasta još od 2023. godine utiče na celokupnu privredu, pa tako i na industriju logistike, a posebno je istakao suočavanje sa geopolitičkim tenzijama, prirodnim katastrofama i klimatskim promenama.

„Politički nemiri poremetili su decenijske trgovinske i transportne sporazume. Dešavanja na Crvenom moru pokazala su koliko su osetljivi globalni logistički procesi kada se oslanjaju na postojeće platforme, a ne rade na svojoj održivosti. To je upravo ono na čemu mi intenzivno radimo još od pandemije – ulažemo u održivost naše logističke platforme, što pozitivno utiče na sve ostale procese“, naveo je Zdravković.

Do kraja 2025. godine očekuje se rast tržišta logističkih usluga za više od 20 odsto, prateći povećanje potražnje za efikasnim i pouzdanim rešenjima. Pored toga, ulaganja u infrastrukturu, uključujući modernizaciju železnice i izgradnju 200 kilometara novih auto-puteva, podstiču dalji razvoj ovog sektora.

Usluge kućnih popravki i održavanja

Iako digitalne usluge dominiraju medijima, sektor zanatskih i kućnih usluga beleži stabilan rast.
Ukupan obim tržišta ovih usluga procenjuje se na 500 miliona evra, dok godišnji rast dostiže deset odsto.

Srbija trenutno ima deficit od preko 30.000 kvalifikovanih zanatlija, što stvara dodatne izazove za domaćinstva i privredu. Cene ovih usluga beleže prosečan rast od sedam odsto godišnje, dok se očekuje povećanje potražnje za majstorima i zanatlijama u narednim godinama.

Prema istraživanju Infostuda objavljenom sredinom januara, deficit radne snage nastavio je da pogađa zanatski sektor, gde se tokom prošle godine osećala najizraženija potreba za frizerima, zidarima, auto-limarima, limarima, armiračima, pekarima, metalostrugarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima.

„Sva ova deficitarna zanimanja omogućavala su zarade koje su najmanje bile u rangu prosečne plate na republičkom nivou, dok su pojedini oglasi nudili čak i do 3.000 evra za određene pozicije. Ove brojke ukazuju na veliku potražnju i spremnost poslodavaca da značajno plate retke i potrebne veštine”, navodi se u istraživanju.

Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, ističe da veliki broj naših kvalifikocanih radnika u potrazi za boljim životom odlazi u Zapadnu Evropu. Paralelno sa tim, problem je što su mlađe generacije, koje bi trebalo da nastave da se bave svim ovim zanimanjima, potpuno nezainteresovane da upisuju srednje stručne škole i da se školuju za ove profesije.

Tokom godina sva ova zanimanja su potcenjena i tako smo došli do situacije da su ovo zapravo sigurni poslovi za koje možete da budete uvereni da ćete ih brzo i lako dobiti, a potom i da ćete imati visoku zaradu ukoliko imate dovoljno kvalifikacija, znanja i iskustva iza sebe, napominje Turinski.

Obrazovne i konsultantske usluge

Tržište obrazovanja i stručnog usavršavanja beleži snažan rast, sa ukupnom vrednošću procenjenom na 150 miliona evra godišnje. Programi iz oblasti digitalnih veština, liderstva i poslovnog razvoja čine preko 60 odsto ukupne potražnje.

Sve veći broj kompanija prepoznaje značaj ulaganja u ljudske resurse kao osnovu za konkurentnost i održiv rast. Prema dostupnim podacima, prosečni godišnji izdaci za obuku zaposlenih dostigli su 300 evra po radniku, što ukazuje na rastuću svest o značaju kontinuiranog profesionalnog razvoja. Ova ulaganja obuhvataju širok spektar programa – od tehničkih veština i digitalne pismenosti, do mekih veština poput liderstva, komunikacije i upravljanja timovima.

Poseban akcenat stavljen je na programe obuke koji podržavaju digitalnu transformaciju. U okruženju gde tehnologija postaje neizostavan deo poslovanja, kompanije ulažu u edukaciju zaposlenih o upotrebi alata kao što su ERP sistemi, CRM platforme, analitika podataka i veštačka inteligencija. Cilj ovih programa nije samo povećanje efikasnosti, već i jačanje sposobnosti zaposlenih da se prilagode promenama na tržištu.

Izazovi sektora usluga u Srbiji

I pored impresivnog rasta, sektor usluga suočava se sa nizom izazova koji bi mogli usporiti njegov razvoj, kao što je nedostatak radne snage. Deficit kvalifikovanih radnika i dalje je ključni izazov. Posebno je izražen u IT sektoru gde, prema nekim podacima, nedostaje oko 15.000 stručnjaka i u zanatskim delatnostima.

Nedovoljna regulativa, naročito u oblasti digitalnih usluga, takođe, usporava rast. Procene ukazuju na to da bi smanjenje birokratije moglo povećati stopu rasta sektora za dodatnih tri odsto godišnje.

Mnogi mali biznisi i dalje nisu u potpunosti integrisani u digitalnu ekonomiju. Istraživanja pokazuju da je manje od 40 procenata malih i srednjih preduzeća razvilo sopstvene digitalne strategije.

Perspektive i mogućnosti

Tržište usluga u Srbiji pokazuje značajnu otpornost i sposobnost prilagođavanja, prateći globalne trendove i odgovarajući na specifične potrebe domaćeg tržišta. Sektori poput IKT-a, logistike i obrazovanja prednjače u inovacijama, dok tradicionalne usluge poput zanatskih i kućnih popravki pružaju stabilnost.

Dalji razvoj zavisiće od saradnje države, privatnog sektora i obrazovnih institucija. Investicije u digitalizaciju, inovacije i obrazovanje ključne su za stvaranje održivog i konkurentnog sektora usluga, koji će nastaviti da doprinosi razvoju srpske ekonomije.

M.A.