Nedovoljno iskorišćeni potencijal i lokacija Srbije
Transport robe u nesigurnim vremenima
Kontejnerski prevoz robe u Srbiji još uvek nije na nivou razvijenijih zemalja s obzirom na veličinu tržišta, infrastrukturne izazove i potencijalne kapacitete. Reklo bi se da privreda nije „krivac“ za nedovoljnu iskorišćenost tih kapaciteta, koliko aktuelna nepovoljna geopolitička situacija i preterano dugo čekanje robe na granicama.
Srbija ima jako povoljnu geografsku poziciju, pre svega jer spaja tržišta evrozone sa zemljama CEFTA sporazuma. Nalazi se na raskršću između zapadne Evrope, jugoistočne Evrope i Bliskog istoka. To je čini tranzitnom zemljom za robu koja ide između severa i juga Evrope (od Hamburga u Nemačkoj do Pireja u Grčkoj), kao i između zapadne i istočne Evrope. Reka Dunav deo je Panevropskog koridora VII i omogućava transport robe između centralne i istočne Evrope. Pored toga, započeta modernizacija železničke mreže na relacijama Beograd – Budimpešta i Beograd – Niš, dodatno povećava potencijal za kontejnerski transport.
Putna drumska struktura se gradi ili renovira, rečni koridor preko Dunava kako-tako funkcioniše i avionski saobraćaj je sve veći, a opet ograničavanja zemlje koja nije članica Evropske unije, uz poslovično problematične carinske procedure, otežavaju brzi protok.
U poslednje vreme došlo je do pomaka – carinski postupci su za mnoge vrste robe ubrzani, dok bi inicijativa Otvoreni Balkan trebalo da učini efikasnijim ulazak i izalazak prevoznika na južnim granicama.
Očekivanja za 2025. godinu
„Očekujemo da će naredna godina biti puna izazova, ali i prilika za logističku industriju. Rast e-trgovine, digitalizacija i automatizacija će nastaviti da menjaju način na koji poslujemo. Geopolitičke tenzije, inflacija i nestabilnost na tržištu energenata će verovatno i dalje biti prisutni, što zahteva pažljivo planiranje i prilagođavanje. U cargo-partneru smo spremni da se prilagodimo promenama i iskoristimo prilike za rast. Naš fokus će biti na inovacijama, održivosti i pružanju vrhunske usluge našim klijentima. Nastavićemo da ulažemo u digitalizaciju i automatizaciju naših procesa, kako bismo povećali efikasnost i smanjili troškove. Takođe, posvetićemo se razvoju održivih logističkih rešenja, kako bismo smanjili uticaj na životnu sredinu“, kaže sa Moju delatnost Nebojša Đekić.
Prema rečima Nebojše Đekića, direktora prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija, tržište transporta robe u Srbiji i regionu u 2024. godini pokazalo je pozitivne trendove.
„Rast e-trgovine, koji beleži dvocifrene stope rasta iz godine u godinu, nesumnjivo je jedan od glavnih motora rasta. Povećanje izvoza, posebno u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije, takođe, doprinosi pozitivnoj dinamici. Strane direktne investicije, naročito u automobilskoj industriji i sektoru energetike, generišu potražnju za transportnim uslugama“, objašnjava Đekić.
Ipak, postoje i određene prepreke. One su poslednjih godina ponajviše spoljne prirode. Dobra geografska pozicija Srbije za transport robe preko evropskog kontinenta iz više pravaca s druge strane znači izloženost geopolitičkim i ekonomskim uticajima iz neposrednog okruženja, a sve više i iz daljih delova planete, zahvaljujući domino efektu.
„Inflacija, koja je globalni problem, utiče na rast cena transporta. Geopolitičke tenzije, poput situacije na Bliskom istoku, unose neizvesnost i mogu dovesti do poremećaja u lancima snabdevanja. Nestabilnost na tržištu energenata, posebno rast cena goriva, predstavlja dodatni izazov“, nabraja naš sagovornik. Upravo zato, u cargo-partneru pronalaze načine da omoguće svojim klijentima da prevaziđu ove izazove, kao što su fleksibilne transportne rute ili multimodalna rešenja, uz aktivno praćenje tržišnih trendova kako bi osigurali pouzdanost i efikasnost.
Razvoj drumske infrastrukture u Srbiji
Pitali smo Đekića koliko je za transport u i iz Srbije značajan dalji razvoj drumske putne infrastrukture i uvođenje sve većeg broja letova ka stranim destinacijama?
„Modernizacija putne mreže, te izgradnja novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, omogućavaju brži i efikasniji transport robe, smanjuju troškove i povećavaju konkurentnost srpske privrede na međunarodnom tržištu. Povećanje broja letova ka stranim destinacijama, posebno otvaranje novih linija ka udaljenim tržištima, otvaraju nove mogućnosti za izvoz i uvoz robe. U tom kontekstu, istakli bismo nove linije kompanije Air Serbia između Beograda i Guangdžua i Beograda i Šangaja, kao i najavu uspostavljanja direktne linije ka Tokiju, što će značajno olakšati trgovinsku razmenu sa Kinom i Japanom“, ističe Đekić.
Sve veći broj avionskih linija ka Kini ne pokazuje samo turističku zainteresovanost građana dve zemlje, već i rastuću trgovinsku potrebu. Dobra povezanost sa drugom ekonomijom na svetu svakako može doneti samo dobrobiti.
„Kina je i dalje veoma atraktivan pravac za srpsko tržište. Rastuća kineska ekonomija, povećanje kupovne moći stanovništva i potražnja za kvalitetnim proizvodima iz Srbije čine Kinu značajnim trgovinskim partnerom. Povoljni trgovinski sporazumi i inicijativa Pojas i put dodatno podstiču razvoj ekonomske saradnje. Pored Kine, vidimo potencijal u otvaranju novih ruta ka drugim tržištima u razvoju. Zemlje Azije, Afrike i Južne Amerike beleže dinamičan ekonomski rast i predstavljaju interesantna tržišta za plasman srpskih proizvoda“, kaže Nebojša Đekić.
Globalni sukobi utiču na trendove
S jedne strane, pritisak na lance snabdevanja bio je smanjen u odnosu na prethodne dve godine, ali stvoreni su novi globalni sukobi sa pretnjom da destabilišu sektor – konkretno, Izrael sa neposrednom blizinom Egiptu i Sueckom kanalu, a tokom 2024. godine jaka bila i aktivnost hutskih pobunjenika. Kako se ovo održava na globalne prilike?
„Geopolitičke tenzije i sukobi, poput situacije na Bliskom istoku, nesumnjivo predstavljaju rizik za stabilnost lanaca snabdevanja. Sukobi u blizini strateški važnih transportnih ruta, kao što je Suecki kanal, mogu dovesti do poremećaja u transportu, povećanja troškova i kašnjenja u isporuci. Povećana aktivnost Huta u Jemenu, takođe, doprinosi nestabilnosti u regionu i ugrožava plovidbu kroz Bab el Mandeb, moreuz koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom. Ovi događaji utiču na globalne prilike na više načina. Pre svega, povećava se neizvesnost i rizik u poslovanju. Kompanije se suočavaju sa poteškoćama u planiranju proizvodnje i isporuke robe. Rast cena transporta i osiguranja dodatno opterećuje poslovanje. Može doći i do nestašice određenih proizvoda na tržištu, što utiče na cene i potrošnju. Pažljivo pratimo situaciju i prilagođavamo naše operacije kako bismo minimizirali uticaj na naše klijente. Diversifikacija ruta, korišćenje alternativnih transportnih modaliteta i bliska saradnja sa partnerima su ključni za obezbeđivanje kontinuiteta poslovanja. Takođe, sugerišemo našim klijentima da planiraju svoje aktivnosti na vreme, da budu fleksibilni i da prilagode svoje poslovanje novonastalim tržišnim uslovima“, savetuje Nebojša Đekić.
On dodaje da poremećeni logistički tokovi izazivaju produžetak tranzitnog vremena, u nekim situacijama i 2-3 puta više nego što je bilo u normalnim uslovima, što zahteva pažljivo planiranje i upravljanje zalihama.
Tokom 2024. desili su se i izdvojeni incidenti koji su poremetili tokove međunarodne trgovine. Trodnevni štrajk u američkim lukama posledično je „usporio“ tržište u ekonomskom i logističkom smislu.
„Štrajkovi u lukama, poput nedavnog u američkim lukama, mogu imati značajan negativan uticaj na globalnu trgovinu i lance snabdevanja. Na sreću, kratko trajanje ovog konkretnog štrajka ublažilo je negativne posledice. Brzim postizanjem dogovora između lučkih radnika i poslodavaca sprečena su veća zagušenja i duža kašnjenja u isporuci robe. Ipak, ovaj događaj je ukazao na ranjivost lanaca snabdevanja i potrebu za većom otpornošću na nepredviđene situacije. U svakom slučaju, važno je imati na umu da i kratkotrajni štrajkovi mogu izazvati poremećaje u logističkim tokovima i uticati na troškove poslovanja. Zato je važno da kompanije imaju planove za reagovanje u slučaju nepredviđenih događaja i da razvijaju strategije za smanjenje rizika“, smatra naš sagovornik.
M.M.