Nedostatak profesionalnih vozača: „Štimovanje tahografa“

Posao profesionalnog vozača je od suštinske važnosti za razvoj privrede, a samim tim i ekonomske funkcionalnosti društva. Logistika je jedna od retkih oblasti zapošljavanja kojoj digitalizacija i ubrzani razvoj veštačke inteligencije ne mogu ništa jer bez ljudskih resursa biznis staje. Zato je danas šoferski posao jedan od najplaćenijih na tržištu rada, a kompanije – i državne i privatne – dovijaju se kako privući zaposlene.

Da ste nekome pre deset godina rekli da će od velike pomame za IT stručnjacima, programerima i drugim stvaraocima sadržaja u digitalnom svetu doći do toga da su nam nekada slabo popularna zanimanja sada suštinska, teško da bi vam poverovao. Danas Srbiji nedostaje oko 30.000 vozača autobusa i kamiona. Goran Aleksić, generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Biznis.rs govori kako je do toga zapravo došlo i gde je koren problema deficita profesionalnih vozača.

„Nedostatak profesionalnih vozača u Evropi i Americi je pokrenuo države da preduzimaju mere za prevazilaženje svojih problema u kojima su se našli, a pre svega u interesu svojih građana i ekonomija. Te mere drugih država su privukle i olakšale zapošljavanje radne snage iz Srbije i regiona, te je to direktno negativno uticalo na održivost transporta u Srbiji, jer su profesionalni vozači, mehaničari, auto-električari i stručna radna snaga veoma važan resurs koji je neophodan za poslovanje prevoznika”, objašnjava naš sagovornik dodajući da je Srbija u posebno teškoj situaciji zbog činjenice da je demografska slika izuzetno nepovoljna te se naša (radno sposobna) populacija naglo smanjuje.

„Nedostatak profesionalnih vozača značajan kamen spoticanja”

Aleksić naglašava da je nedostatak profesionalnih vozača poseban problem i iz razloga intenzivnog privrednog rasta u Republici Srbiji, velikog broja stranih investicija, kao i procesa izgradnje infrastrukture i radova u celoj državi. „Sve ovo povećava zahteve za transportom, gde je nedostatak profesionalnih vozača značajan kamen spoticanja”.

Dodaje da nedostatak ovih radnika direktno ugrožava i privredu i društvo To, dakle, nije problem samo na nivou naše zemlje, već i globalno. Profesor napominje kako je IRU-ov najnoviji izveštaj o nedostatku vozača otkrio da je preko tri miliona radnih mesta vozača kamiona trenutno nepopunjeno u samo 36 zemalja, ocenjujući to kao „ionako sumornu cifru za koju se predviđa da će se udvostručiti do 2028. godine bez značajnih akcija”.

„Odlazak profesionalnih vozača da rade u države EU se obavlja kroz procese izražene selekcije kvaliteta, iskustva i sposobnosti, te u Srbiji nastaje problem smanjene ponude radne snage, velike fluktuacije radnika i snižavanja kvaliteta radne snage. Posebno je nedostatak radne snage izražen u veštinama, kroz povećanje kazni za vozače i poslodavce, povećanje habanja i lošijeg kvaliteta održavanja vozila i opreme uz povećanje potrošnje i troškove goriva, problema bezbednosti saobraćaja i urušavanja imidža i ugleda prevoznika”, kaže Aleksić.

O odlascima i dolascima vozača

Strano tržište je primamljivo radnicima raznih profila zbog šanse za boljom zaradom. Kada je reč o profesionlnim vozačima, iako se „preko“ može zaraditi i do 3.500 evra, naš sagovornik iz Srbijatransporta kaže da plate nisu više presudne jer i zarada u Srbiji beleži rast i da je to sada jedan od bolje plaćenih poslova kod nas. Plate u drumskom saobraćaju su veće nego za prevoz putnika, ali sudeći po oglasima, prosečna zarada koju poslodavci nude ide od 130.000 do 180.000 dinara sa mogućnošću rasta.

„Prema uslovima i troškovima života, ali i mogućnošću porodičnog života i socijalnim vezama, može se reći da je sada dosta argumenata da se ostane i radi u Srbiji. Posebno kada se ima u vidu da je ovo jedan težak posao i kada čovek živi i radi daleko od svoje porodice, bez svog doma, emocija i ljubavi, u okruženju sa veoma visokim troškovima života, veoma velikim kaznama za prekršaje i stalnim radnim pritiskom, to navodi na razmišljanje pre ovakve odluke”, kaže Aleksić za Biznis.rs i napominje komplikovane uslove rada, velike kazne za prekršaje i sivu ekonomiju kao stvari koje otežavaju posao.

Veoma značajan problem u Srbiji predstavlja pristup profesiji i cena obuke kroz auto-škole i CPC centre, kojih u Srbiji ima 26. Prema njegovom mišljenju, ove obuke su veoma važne i potrebne, ali visoka cena predstavlja ozbiljnu prepreku za nove vozače.

Ipak, novih lica za volanom ima.

„Ako govorimo o novim vozačima, Agencija za bezbednost saobraćaja je izdala 890 sertifikata za profesionalne vozače u 2024. i taj broj je znatno veći u odnosu na isti period 2023. godine. Možemo reći i negde oko 90 posto veći u odnosu na isti period 2023. godine – rekao nam je Slobodan Karličić, pomoćnik direktora ABS-a i načelnik Sektora za vozače.

Oko 1.000 njih svake godine izađe iz Saobraćajnih škola, ali kako Srbiji treba daleko više, strani radnici su jedno od rešenja. Vozači iz Indije, Bangladeša ili Šri Lanke su postali deo javnog prevoza kako u Beogradu, tako i u nekim gradovima u unutrašnjosti poput Valjeva ili Sremske Mitrovice. Šoferi koji su došli imaju dugogodišnje iskustvo, a imaju u proseku od oko 35 do 40 godina.

„Sagledavajući sveobuhvatno probleme i procese, smatram da će dolazak strane stručne radne snage u Srbiju i region biti jedno od dugoročnih rešenja. Sada se ovom procesu pristupa stihijski. Smatram da ceo proces selekcije, integracije u naše društvo i dodatne edukacije treba značajno unaprediti, posebno iz razloga što ti profesionalni vozači rade u transportu kao jednoj važnoj delatnosti koja ima uticaja na sve procese, tokove, kanale, snabdevanja i mobilnost – ističe Aleksić. Naglašava da bi trebalo pažljivo birati agencije koje dovode ove radnike, ali da su prevoznici Srbijatransporta po veštinama, kulturi i obrazovanju kao najpoželjnijje izdvojili radnike iz Indije.

Poslovno okruženje utiče na rešavanje problema drumskog transporta

Od 9. marta ove godine stupio je na snagu novi Pravilnik o teorijskoj obuci kandidata za vozače u Srbiji kojim se predviđa smanjenje starosne granice za obuku. To znači da za C kategoriju kandidati mogu da polažu sa 18 godina, dok ranije to nije bilo moguće pre navršene 21 godine. Za autobus, odnosno D kategoriju je granica smanjena sa 24 na 21 godinu. Ovo predstavlja polaznu tačku u potencijalnom rešavanju problema deficita profesionalnih vozača u Srbiji, ali iako je mera, kako navodi Karličić, imala uspeha, posao nije gotov. Ključan je dijalog institucija i prevoznika, ističu naši sagovornici.

Srbijatransport je ranije predložio niz konkretnih mera koje bi mogle doprineti rešavanju pomenute situacije.

„Mere se moraju odnositi i na popravljanje uslova poslovanja prevoznika, stvaranja uslova za bolje korišćenje raspoloživih resursa, unapređenje konkurentnosti srpskih prevoznika u smislu usklađivanja struktura troškova poslovanja, a posebno dažbina na evrodizel gorivo, podsticanja javnog transporta putnika i tereta, ali i mnoge druge mere koje se odnose na profesionalne vozače u drumskom transportu, poput, subvencije obuke za pristup profesiji kao dela obrazovnog sistema i koji treba da bude besplatan, da profesionalnim vozačima država obezbedi subvencionisani radni staž, da se za profesionalne vozače obezbede mere podrške kao po primeru zaposlenih u vojsci ili policiji, jer oni rade jedan važan posao za celo društvo. O svemu tome mora postojati konstruktivan javno-privatni dijalog”, ističe naš sagovornik.

On predlaže još da se ukloni granična kontrola i fitopatološki pregledi na graničnim prelazima i da se premesti u unutrašnje carinarnice, tako da na graničnim prelazima ostanu samo kontrole Granične policije. „Moramo preduzimati mere koje će ubrzati tokove roba i ići ka regionalnoj i EU integraciji poslovnih i transportnih procesa”.

„Štimovanje tahografa” srpskog drumskog saobraćaja je jedan kompleksan proces kojem će biti potrebno vreme da počne da daje željene brojke kada je zapošljavanje ove radne snage u pitanju.

„Sveobuhvatno rešavanje postojećih problema, rast kvaliteta i pouzdanosti usluga drumskog transporta putnika i stvari je u direktnoj zavisnosti od poslovnog okruženja, a ima direktan uticaj na korisnike usluga, kvalitet života u društvu i razvoj privrede Republike Srbije”, zaključuje Goran Aleksić.

N.M.