Mali klubovi moraju biti originalni i pristupačni
Prepušteni sebi na sve zahtevnijem tržištu
U Srbiji, sportske organizacije obuhvataju različite pravne forme i delatnosti u oblasti sporta. Prema Zakonu o sportu, one se mogu klasifikovati u sportska udruženja (dobrovoljne, neprofitne organizacije zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih i/ili pravnih lica, osnovane radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva u oblasti sporta); sportska društva, koja nastaju udruživanjem sportskih organizacija radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa, kao i zajedničkog nastupanja u oblasti sporta; granske sportske saveze (udruženja sportskih organizacija, teritorijalnih granskih sportskih saveza, samostalnih profesionalnih sportista i stručnih udruženja u određenoj grani sporta, sa ciljem uređivanja pitanja od zajedničkog interesa i organizovanja takmičenja); teritorijalne sportske saveze, te Olimpijski komitet Srbije i Paraolimpijski komitet Srbije.
Kada je reč o sportskim organizacijama koje prihoduju najviše novca – tradicionalno one “pripadaju” u najpopularnije sportove, poput fudbala, košarke ili tenisa, a klubovi kao što su FK Crvena zvezda, FK Partizan, KK Crvena zvezda i KK Partizan imaju značajnu podršku navijača i sponzora. Profitabilnost sportskih organizacija zavisi od više faktora, uključujući uspehe na takmičenjima, sponzorske ugovore, prodaju ulaznica i merčendaizing.
Gore pomenuti klubovi nisu uvek i profitabilni – jer takođe imaju i velike izdatke, ali su u protekle tri decenije bili predmet i mnogih zakulisnih radnji, zbog čega su im i dugovi višestruko narasli, zbog čega su tražili u više navrata i pomoć države, kao njihovog osnivača. S druge strane, država u svojim budžetskim izdavanjima nema velike izdatke za sport, a od nje se svakako ni ne očekuje da stalno podržava kompromitovane večite rivale iz Beograda. Oni pre svega moraju da nauče da se ponašaju tržišno i sa profesionalnim upravama. Kao mračna strana te medalje izdvaja se primer OFK Beograd, čiji računi su u blokadi već duže vreme, i koji je uoči novogodišnjih praznika Privrednom sudu u Beogradu dostavio predlog za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR).
Kakva je situacija u manjim klubovima i u drugim sportovima i gradovima – tu zaista na scenu dolazi preduzetnička snalažljivost. Manji sportski klubovi za trening dece, pre svega, imaju prođu uz kvalitetne programe i reklamu. Konkurencija je velika u fudbalu, košarci, odbojci, borilačkim sportovima… Ovom nizu treba dodati i nepregledno tržište fitnes klubova i teretana, što svedoči o pojačanom interesovanju za zdraviji život i rekreaciju kod svih uzrasta.
Podsticanje tržišta malih sportskih i rekreativnih klubova u Srbiji može se ostvariti kroz kombinaciju državnih mera, privatnih inicijativa i inovativnih poslovnih modela. Često na lokalu postoje određene olakšice za nova privredna društva tog tipa, pa svakako prilikom osnivanja treba proveriti u lokalnoj poreskoj administraciji ili dostupnost subvencionisanja. Pokretanje takvog preduzeća danas se više ne može zamisliti bez upotrebe onlajn platformi i društvenih mreža za praćenje članstva i lako reklamiranje događaja, a pojedini mali klubovi često ostvaruju pratnerstva sa osnovnim i srednjim školama iz svoje neposredne sredina jer tu su im glavni korisnici, ali i potencijalni povoljni sportski tereni.
M.M.