Koje su šanse Srbije za izvoz na strana tržišta i da li koristimo u potpunosti tu mogućnost?

Izvoz Srbije je u poslednjih nekoliko godina doživeo značajan rast, što ukazuje na sve veću integraciju zemlje u globalne trgovinske tokove. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2024. godine iznosi 30.152,1 miliona dolara, što predstavlja rast od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Vrednost srpskog izvoza u Evropsku uniju skoro se učetvorostručio sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na preko 18 milijardi evra u 2022. godini. Ovaj rast je posebno značajan jer prevazilazi predpandemijski rekord iz 2019. godine, kada je izvoz iznosio 11,4 milijarde evra, podaci su Delegacije EU u Srbiji.

“Izvezeno je robe u vrednosti od 10.593,1 miliona dolara, što čini rast od 2,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 13.504,8 miliona dolara, što je za 1,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9.779,2 miliona, što je čini rast od 1,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 12.470,3 miliona, što predstavlja povećanje od 1,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine”, podaci su Republičkog zavoda za statistiku za period januar- april 2024. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,4 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,3 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena najveća je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,1 odsto ukupne razmene. Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina.

Međutim, iako statistika pruža matematički jasan prikaz, stručnjaci se ne bi u potpunosti složili da su postojeći rezultati – uspešni koliko bi mogli biti.

Milan Prostran, agroekonomski analitičar smatra da je Srbija u”stagnaciji kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena, a ne samo kada je u pitanju izvoz”.

“Naime, ukupna spoljnotrgovinska razmena kada je u pitanju izvoz se kreće oko 3,3 – 3,4 milijarde dolara. Ono što nije dobro je činjenica da se sa druge strane uvoz povećava. On je pre desetak godina iznosio 1,2-1,3 milijardi dolara, a sada je dostigao 2,2-2,3 uvoza, tako da je taj saldo još uvek na sreću Srbije pozitivan za nekih milijardu dolara”, ističe on.

Međutim on ističe da se na osnovu projekcija i predviđanja verovalo da Srbija ima više potencijala za veće mogućnosti, ali “smo na žalost dostigli nivo koji nije bio projektovan”.

On objjašnjava da smo devedesetih godina prošlog veka dostigli određen nivo izvoza zahvaljujui “dugoročnim aranžmanima, posebno sa Evropskom unijom koja nam je određivala kvote”. Takođe napominje da su u tom period izvozu značajno pomagale i spoljno trgovinske kuće kojih danas – nema.

“Nama je u tom poslu u spoljnoj trgovini mnogo pomogo Genex, Progres, Agro Vojvodina… Koncepcija je bila takva da svaka republika i svaka pokrajina ima svoju spoljnotrgovinsku kuću koja je bila dobar držvni partner kada je izvoz u pitanju”, kaže Prostran.

Govoreći o današnjoj situaciji naš sagovornik ističe da u našpoj robnoj razmeni “nije dobro to što dominiraju sirovina i poluproizvodi”, i to “pre svega u slučaju berzanskuh proizvoda poput kukuruza i pšenice”.

“Ono što je izostalo u spoljnotrgovinskoj razmeni je ono što je nekada dominiralo – meso i prerađevine od mesa. Za to ima mnogo razloga, a prvi je taj što mi desetkovali i stočarsku prouvodnju sveli na jednu crvenu liniju”. On naglašava da je prognoza takva da “ćemo se ili potpuno ugasiti kao zemlja proizvođač mesa ili ćemo se klasivfikovati kao uvoznik”.

Sa druge strane naš sagovornika kaže da je situacija u svetu takva da je “poljoprivreda pod velikim rizikom, kako od globalnih klimatsoh promena, tako i od ratnih dešavanja širom sveta”.

“Mnoge zemlje se trenutno suzdržavaju od velikog izvoza plašeći se za svoju bezbednost. U strahu da će fondovi hrane biti sve manji, zemlje se donekle i suzdržavaju od većeg izvoza”, smatra Prostran.

U prilog toj tezi govori i podatak da je Vlada Srbije marta 2022. donela odluku o „privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo“, između ostalog pšenice i kukuruza, zbog „tržišnih poremećaja i rasta tražnje, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu“. Zabrana je ukinuta u julu 2022.

On objašnjava da su tri ključne tačke koje koče veći izvoz poljoprivrednih proizvoda. To su – odsustvo spoljnotrgovinskih kuća, oslabljen stočni fond i izvoz sirovina, a ne gotovih proizvoda.

Takođe, ukazuje na sve češće probleme u kontroli kvaliteta proizvoda koji se iz Srbije izvoze, kada je reč o pestidizaciji.

Govoreći o poljoprivrednim proizvodima koje Srbija izvozi na vrhu liste su žitarice (pre svega pšenica i kukuruz), zatim voće (maline, koje su jedan od najvrednijih izvoznih proizvoda, kao i jabuke, šljive i breskve), povrće (kupus, paradajz, krastavci i paprika) i duvan koji takođe predstavlja značajan udeo u izvozu.

Takođe, pre skoro godinu dana postignut je i sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji bi trebalo da omogući izvoz mnogih poljoprivrednih proizvoda u Kinu bez carine, što otvara nove prilike za srpske proizvođače. Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom obuhvaćeno je 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.

M.V.