Kako se srpski turzam oporavio od korona virusa?

Kada je s početka 2020. godine pandemija korona virusa okovala svet, bilo je izvesno da će novonastala globalna situacija ostaviti dubok trag na svetsku turističku industriju, kao i da naše zemlja neće biti izuzetak.

Lockdown koji je širom sveta ljude zadržao u domovima, uticao je na međunarode turističke konekcije – letovi su ili obustavljeni ili smanjni, a u većinu zemalja nije moglo da se uđe bez dokaza o urednom PCR testu ili dokazu o vakcinaciji.

Kada je reč o Srbiji, mere su bile identične. Deset dana nakon pojave nultog pacijenta (6.marta 2020.) proglašeno je vanredno stanje, a usledile su zabrane kretanja – delimične i potpune, zatvaranje granica, aerodroma, ugostiteljskih objekata, škola, ukidanje javnog međugradskog prevoza. Sve ove mere i te kako su uticale turizam i te posledice se još uvek saniraju.

Veliki oporavak turizma u godinama nakon pandemije

Prema podacima Svetske turističke organizacije (UNWTO) broj turista u svetu u 2023. godini dostigao je gotovo 90 odsto broja pre pandemije korona virusa. Ova organizacija navodi i da je prema analizi i proceni rasta turizma u 2023. godini na globalnom nivou i po regionima, međunarodni turizam na putu da dostigne od 80 do 95 odsto nivoa pre pandemije korone.

Kada je Srbija u pitanju, Strategija oporavka turizma u Srbiji fokusirana je na promociju održivog turizma, digitalizaciju turističkih usluga i unapređenje infrastrukture. Ove inicijative imaju cilj da privuku još veći broj stranih turista i da dodatno ojačaju domaći turizam. Stručnjaci su saglasni da je oporavak usledio brže od očekivanog, između ostalog zahvaljujući i određenim subvencijama države, ali i sve većem privlačenju stranih turista.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) za Biznis.rs kaže da su na oporavak srpskog turizma uticali turistički vaučeri, ali i priliv stranih turista.

„Bilo je problematično u godinama korone, kao i postkorona perioda, ali smo polako izašli iz te krize. Jedan od razloga jesu bile subvencije države kroz vaučere, naročito u prvim godinama posle korone kada je bilo dodeljivano i po 200.000 i 250.000 vaučera. Takođe, iznosi subvencija kroz vaučere su se povećavali, pa su od 5.000 u jednoj godini išli i do 15.000 dinara. Važno je što su na taj način potpomognute neke manje lokacije, s obzirom na to da su veliki gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša izuzeti od tih subvencija”, ističe Seničić.

On objašnjava da ove subvencije jesu pomogle domaći turizam, ali da su na opravak mnogo više uticali dolasci stranih turista, kojih je iz godine u godinu sve više.

„Dolazak stranih turista, kojih je iz godine u godinu sve više znatno su pomogli oporavak turizma nakon pandemije, naročito velike gradove poput Beograda, Novog Sada i Niša. Mi smo negde očekivali da će se trend dolaska stranaca u Srbiju usporiti zbog pandemije, međutim nastavilo se tamo gde se stalo pre korone, te smo mi prošle godine imali jednu od najboljih godina po deviznom prilivu i po broju ostvarenih noćenja kada su strani turisti u pitanju”, objašnjava on.

U prilog ovoj tezi ide i podatak da je u 2023. godini zabeleženo 12,4 miliona noćenja ili 1,6 odsto više nego 2022. godine. Prema izveštaju turističkog barometra Ujedinjenih nacija, Srbija je u 2023. godini bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu.

Tome su najviše doprineli kineski turisti, ali i sve više posetilaca iz Grčke, Turske i Rusije. Takođe, otvaranjem novih linija, poput one sa Guangdžou, ali i Ankarom i Izmirom, kao i linijama ka evropskim gradovima učinile su Srbiju dostupnom destinacijom.

„Generalno veliki broj raznih linija ka velikim gradovima je doveo do toga da je Srbija relativno dostupna destinacija. Takođe, dolasci stranaca nekada su se odnosili samo na velike gradove koje imaju aerodrome ili su blizu aerodroma, sada se to proširilo i na manja mesta, banje i planine”, navodi Seničić. Međutim, on objašnjava da za sada, još uvek, najvećći broj stranih turista u Srbiju dolazi iz zemalja u okruženju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tri zemlje čiji su turisti u prvom kvartalu 2024. godine ostvarili najviše noćenja jesu Ruska Federacija, Turska i Severna Makedonija. Na četvrtom mestu po broju noćenja nalaze se posetioci iz Bosne i Hercegovine, a zatim iz Rumunije, Hrvatske i Bugarske.

U prva tri meseca 2024. godine najposećenija mesta bila su Beograd i veći gradovi Republike Srbije (Novi Sad, Niš, Subotica). Većinu posetilaca Beograda činili su strani turisti (83,3 odsto), a slična situacija zabeležena je i u Novom Sadu (strani turisti 71,1 odsto), dok su domaći turisti činili neznatnu većinu u Nišu (51,2 odsto domaći turisti) i Subotici (50,9 odsto domaći turisti).

Pored velikih gradova, turisti najčešće posećuju planinske centre i banje, dok je etno i ruralni turizam još uvek u povoju. Najposećeniji planinski centri u Srbiji su tradicionalno Zlatibor i Kopaonik, a sve popularniji su i Tara, Divčibare, Rudnik, Stara planina. Kada su banje u pitanju godinama turisti najčešće biraju da svoj odmor provedu u Vrnjačkoj banji, Sokobanji, Banji Vrdnik, Banji Koviljači, a sve češće i u Selters banji i Novopazarskoj banji.

Veliki skok u narednim godinama očekuje se u nautičkom turizmu, koji se izuzetno razvio u proteklih dvadeset godina. Danas imamo preko deset pristaništa, mahom na Savi i Dunavu. Međunarodna pristaništa su u Zemunu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Banoštonu, Ramu, Sremskim Karlovicima.

Subvencije kao vid pomoći oporavku turizma

Kako bi pomogla brži razvoj turizma koji značajno utiče na ekonomski razvoj zemlje, Vlada Republike Srbije donela je nekoliko mera kojima se pomaže razvoj ove privredne grane.

Najpoznatija i za krajnje korisnike najkorisnija subvencija svakako su turistički vaučeri kojima država od 2015. godine subvencioniše odmor u Srbiji. Iz godine u godinu broj vaučera se povećavao, a ove godine (2024) za opredeljeno je, za sada, 100.000 vaučera. Građane je obradovala i vest da je vrednost ovih vaučera ove godine udvostručena, te umesto dosadašnjih 5.000 ona iznosi 10.000 dinara.

Drugi vid subvencija na koje se država ove godine odlučila jeste subvencionisanje ruralnog turizma. Tako je u februaru 2024.godine Vlada Srbije usvojila Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma, kojim se prvi put za ovu namenu bespovratno dodeljuje 150 miliona dinara, odnosno oko 2,9 miliona dinara po seoskom gazdinstvu.

Pravo na dodelu sredstava imaju seoska turistička domaćinstva, salaši i etno-kuće evidentirani u informacionom sistemu e-turista za dogradnju, rekonstrukciju i dodatno opremanje postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj.

Cilj ove subvencije je povećanje turističkog prometa kroz razvoj ruralnog turizma, što bi ujedno trebalo da doprinese i podsticaju ravnomernog regionalnog i lokalnog razvoja.

Zbog čega su turističke i ugostiteljske usluge skuplje nego u regionu?

Ukoliko ste poželeli da u jeku sezone svoj odmor provedete npr. na Kopaoniku, sigurno ste računajući troškve shvatili da bi vas skijanje u Francuskoj, Italiji ili Austriji ispalo jeftinije.

Godinama unazad postavlja se pitanje zbog čega su turističke i ugostiteljske usluge u našoj zemlji skuplje nego u zemljama regiona. Odgovor se prema rečima stručnjaka svodi uglavnom na ekonomski princip – zakon ponude i potražnje. Aleksandar Seničić za Biznis.rs objašnjava zbog čega dolazi do ove situacije.

„To je pitanje ponude i potražnje, i ranijih godina smo imali ovakve situacije. U suštini, kada sezona traje jako kratko, a objekti, hoteli rade tokom cele godine, ugostitelji prave kalkulacije. Oni podižu cene kako bi u tih nekoliko meseci koliko traje sezona uspeli da pokriju troškove tokom cele godine i onda imamo situaciju da su cene veće nego u Mađarskoj, Češkoj i zemljama okruženja, npr.Makeodniji ili Crnoj Gori. Sa druge strane, naša pouda je limitirana, a veliko interesovanje dovodi do toga da cene ne padaju”, objašnjava on.

„Što je veća tražnja a ponuda limitirana na određeni broj hotela, kreveta, onda je to situacija da cene skaču. Mi imamo veliku navalu na Kopaonik, na Vrnjačku banju, Sokobanju i tu primećujemo da je veći skok cena od realnog. Opozit ovoj situaciji su mesta gde je „pregrađeno”, kao npr. Zlatibor, koji ima svega nekoliko hotela sa četiri ili pet zvezdica, što znači da je i tu limitirano, dok sa druge strane hotela sa dve zevezdice nema, pa se ljudi opredeljuju za apartmane. Zato vi na Zlatiboru i u jeku sezone možete da nađete apartman za 20 evra, jer ljudi spuštaju cene kako bi ispunili kapacitete”, konstatuje.

Sa druge strane Dragan Subotić, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (NATAS) za Biznis.rs kaže da je „već godinama unazad Srbija među najskupljim destinacijama u regionu”.

„Hotelski smeštaj je skuplji od 15 odsto do čak 50 odsto u odnosu na region. Razlozi su brojni, od skupljih energenata, državnih nameta, izostanka državnih subvencija…”, navodi on.

Očekivanja u turizmu za naredne godine

U godinama koje predstoje turizam će nastaviti da se razvija, ali će cilj ostati isti – privlačenje što većeg broja stranih turista.

S obzirom na to da je Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine ispunjena, kao i da se period za koji je ona bila pisana završava, država će morati da razmisli o kreiranju nove strategije kojom bi se jasno definisao pravac kretanja ove privredne grane.

Prema rečima Aleksandra Seničića neophodno je da se prepoznaju nove destinacije kako bi se nastavio trend sve većeg dolaska stranih turista.

„Potrebno je da se država što više odredi kada su u pitanju nove destinacije, a mislim pre svega na istočnu Srbiju. Neophodan nam je diverzitet ponude. Naime, stranci koji sada već dolaze u Srbiju, oni su već videli i Beograd, i Novi Sad, i Vrnjačku banju i sva ta mesta koja su u blizini aerodroma. Neophodno je ponuditi im nešto novo. Treba napraviti dobar plan, odrediti prioritete. Takođe, treba da budemo svesni da oni kroz Srbiju prolaze, ali da bi se zadržali moramo da napravimo iskorak”, kaže Seničić.

On objašnjava i da je prosek zadržavanja stranih turista sada tri noći i da treba da težimo ka tome da taj boravak produžimo.

Takođe, velika šansa za srpski turizam i ugostiteljstvo se vidi i kroz organizovanje međunarodne izložbe EXPO 2027. Država će za ovu priliku subvenciopnisati do 20 odsto vrednosti investicije u hotele sa tri, četiri ili pet zvezdica.

EXPO 2027 će se održati u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, sa temom „Play for Humanity: Sport and Music for All“, a stručnjaci predviđaju da će od ove manifestacije korist imati pre svega turizam, jer će dolaziti delegacije iz više od 100 zemalja sveta.

M.V.