Evolucija privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji
Prednosti i izazovi
Jedan od načina kako kompanije pokušavaju da zadrže zaposlene ili bar da im obezbede dobre uslove rada je i da im omoguće privatno zdravstveno osiguranje, ponekad čak i za celu porodicu.
Privatan zdravstveni sektor u Srbiji iz godine u godinu raste. Sve veći broj ljudi želi ili je primoran da se leči u privatnim ustanovama, zbog činjenice da se državno zdravstvo bori sa mnogobrojnim problemima kako što su nedostatak ljudstva, tehničke i druge medicinske opreme, dugotrajne liste čekanja i često loši uslovi u bolnicama.
Prema podacima Batuta procene vrednosti privatnog zdravstvenog sektora u Srbiji variraju, ali prema trenutno dostupnim podacima, privatni sektor čini značajan deo ukupne zdravstvene potrošnje.
U Srbiji postoji nekoliko velikih privatnih zdravstvenih klinika. Prema trenutno dostupnim podacima sajta Privatna praksa u zemlji je registrovano oko 1.200 privatnih zdravstvenih ustanova. Među njima su i neke od najvećih privatnih klinika kao što su Belmedic, Medigroup i Euromedik.
Ove klinike nude širok spektar medicinskih usluga i često su opremljene najsavremenijom medicinskom opremom. Na primer, od ukupno 45 magnetnih rezonanci u zemlji, 23 se nalaze u privatnom sektoru.
Najstarija među prvim privatnim klinikama je Belmedic. Osnovan je 1995. godine kao mala ordinacija sa samo troje zaposlenih, koju su osnovali supružnici dr Jasmina Knežević, pedijatar-pulmolog, i Milan Knežević, filmski reditej. Tokom godina, Belmedic je izrastao u jednu od vodećih privatnih bolnica u Srbiji. Danas, Belmedic pruža širok spektar medicinskih usluga na pet lokacija, uključujući preglede, dijagnostiku, hirurške zahvate, bolničko lečenje i stomatološke usluge.
Belmedic je trenutno u vlasništvu Acıbadem Health Group, turskog lanca bolnica. Acıbadem je postao većinski vlasnik Belmedica 2021. Dr Jasmina Knežević, koja je osnovala Belmedic, ostala je suvlasnik i generalni direktor. Belmedic ima 183 zaposlenih.
Porođaj u privatnim klinikama
Jedna od većih prekretnica u lečenju građana bio je momenat kada je postalo moguće obavljanje porođaja u privatnim zdravstvenim ustanovama. Zdravstvena usluga koja je veoma zahtevna i odgovorna, onog momenta kada je prešla i u privatni zdravstveni sektor, pokazala je da private klinike u potpunosti mogu da pariraju državnim bolnicama.
Prvo privatno porodilište u Srbiji otvoreno je 2011. godine u okviru Bolnice Jevremova u Beogradu. Jevremova je poznata po svojoj specijalizaciji za ginekologiju i lečenje steriliteta, a danas je deo MediGroup sistema.
Cena porođaja u privatnom sektoru može varirati u zavisnosti od specifičnih usluga i paketa koje pacijentkinje odaberu.
Najčešći razlozi zbog kojih se buduće majke opredeljuju za porođaj u privatnom sektoru je individualni pristup i posvećenost, stručan medicinski kadar i najsavremenija oprema, udobnost i komfor (sopstveno kupatilo, TV, internet konekcija). Takođe, private bolnice dozvoljavaju prisustvo članova porodice koji mogu pacijent kinjama da budu emotivna podrška.
Sedam godina nakon otvaranja Belmedica 2002. godine na tržištu Srbije se pojavio Euromedik i brzo postao najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji. Euromedik nudi širok spektar medicinskih usluga, uključujući dijagnostiku, specijalističke preglede, hirurgiju i estetsku medicinu. Euromedik je poznat po korišćenju najsavremenije medicinske opreme i pružanju visokokvalitetne medicinske nege. Prema podacima bonitetne kuće Companywall vlasnica i direktorka ove poliklinike je Nataša Zlatarić. Euromedik trenutno broji oko trista sedamdeset i dvoje zaposlenih i ima ustanove u nekoliko gradova u Srbiji. Pored Beograda, gde se nalazi većina njihovih objekata, Euromedik domovi zdravlja i poliklinike nalaze se i u Kragujevcu, Pančevu i Novom Sadu.
Treći najpoznatiji sistem je Medigroup. Nastao je 2013. godine akvizicijom nekoliko najuglednijih i najstarijih privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Ove akvizicije su omogućile MediGroupu da postane jedan od najvećih privatnih zdravstvenih sistema u regionu, pružajući sveobuhvatne zdravstvene usluge. Neke od ključnih akvizicija uključuju Dr Cvjetković zdravstveni centar u Novom Sadu, Zdravo Med kliniku u Subotici, koja je postala deo MediGroupa nakon što je MidEuropa Partners preuzeo većinski udeo u kompaniji. Takođe, Dom zdravlja Dr Ristić, koji se nalazio na dve lokacije na Novom Beogradu, značajno je doprineo razvoju MediGroupa kroz svoju ustanovu.
Akvizicija MediGroupa od strane Mid Europa Partnersa dogodila se 5. marta 2018. Godine. Ova akvizicija je omogućila MediGroupu da dodatno proširi svoje kapacitete i usluge, postajući vodeći privatni zdravstveni sistem u Srbiji. MediGroup ima ustanove u nekoliko gradova u Srbiji. U Beogradu na više lokacija, uključujući opštu bolnicu, specijalne bolnice, domove zdravlja i dijagnostičke centre, u Novom Sadu na dve lokacije, kao i u Nišu, Subotici i Smederevu.
Opšta bolnica MediGroup svečano je otvorena 6. decembra 2013. godine. Ova bolnica je rezultat dvogodišnjeg rada medicinskih i finansijskih stručnjaka, sa ciljem da se u Srbiji pruži kvalitetna, sveobuhvatna medicinska usluga koja je do tada bila dostupna samo u razvijenijim društvima.
Poređenja radi MediGroup je veći sistem u poređenju sa Euromedikom. Broji više od 80 medicinskih ustanova, uključujući jednu opštu bolnicu, tri specijalne bolnice, 16 domova zdravlja i poliklinika, četiri dijagnostička centra i više od 75 laboratorija. MediGroup, takođe, zapošljava više od 1.600 stalno zaposlenih i ima preko 700 konsultanata.
S druge strane, Euromedik upravlja sa 15 ustanova u Beogradu, uključujući tri opšte bolnice, deset domova zdravlja i dve poliklinike.
Razlozi zbog kojih se građani odlučuju da se leče u privatnom sektoru su mnogobrojni. Nažalost, često to nije stvar izbora, već neophodnost u situacijama kada u državnim ustanovama ne postoje adekvatni aparati ili su liste čekanja predugačke, pa zdravlje pojedinca može biti ozbiljno ugroženo. Nekada pojedinci i kada su u mogućnosti da dobiju zdravstvenu zaštitu državno, biraju private domove zdravlja zbog brže usluge ili fleksibilnijih termina. Često se i veća stručnost lekara navodi kao argument i prednost privatnog sistema u odnosu na državni, ali dokle god zdravstveni radnici mogu paralelno da budu angažovani u oba sektora, što je zakonski dozvoljeno i regulisano pravom na dopunski rad, pre bi se moglo reći da je u privatnom sektoru lakši dolazak do visoko cenjenih stručnjaka, nego što je to slučaj u državnom zdravstvenom sistemu.
M.V.A.