Digitalizacija puteva vredna stotine miliona evra, da li je Srbija spremna za pametne saobraćajnice?

Domaći auto-park ne odgovara zamišljenoj budućnosti srpskih drumova

Novi auto-putevi i moto-putevi predviđaju digitalizaciju, kako bi saobraćaj proticao bezbedno i kako bi se pored svega smanjile nezgode i nesreće na putevima. Digitalizacija puteva i saobraćaj, podrazumeva nadzor saobraćaja koji se sastoji iz upotrebe kamera, senzora, radara, zatim označavanjem brzine i signalizacijom saobraćajnih tokova, Automatskom obaveštavanju vozača putem promenljivih LED tabli, detekciju nezgoda i kvarova u realnom vremenu, upravljanje tunelima, rampama i naplatom putarine i meteo-stanicama koje mere uslove na putu (magla, led, sneg itd.).

Prema prošlogodišnjim najavama iz Ministarstva saobraćaja, Srbija u narednim godinama može da očekuje više digitalnih, pametnih puteva, a to znači da će automobili „komunicirati“ sa putevima, odnosno da će primati poruke od puta, nezavisno od vozača. Moći će da ukazuju automobilu gde su raskrsnice, gužve, kao i kada treba smanjiti brzinu, dati migavac. Naravno, da bi to funkcionisalo u praksi, i automobili moraju biti pametni i savremeni, sa naprednim sistemima. Zvuči skoro nemoguće da se to realizuje kod nas, ako znamo da je Srbija na vrhu onih koji uvoze, i voze, najviše polovnih automobila u Evropi, prosečno starih oko 17 godina.

Za sada, Moravski koridor je jedan od onih koji je digitalno opremljen, a to bi isto trebalo da se desi i sa Fruškogorskim koridrom.

Iz JP Putevi Srbije kažu za Moju delatnost da je na auto-putevima i moto-putevima izgrađeno ukupno 498,7 km kablovske kanalizacije, pri čemu je položen optički kabl u dužini od 463,8 km. Trenutno je oko 40 odsto državnih puteva i reda pokriveno optičkom infrastrukturom.

„JP Putevi Srbije pored razvoja i integracije Inteligentnih Transportnih Sistema (ITS) na auto-putevima i moto-putevima, razvija i izgrađuje i telekomunikacionu transportnu mrežu koja treba da omogući bezbednu i visoko pouzdanu komunikaciju Centara za nadzor i upravljanje saobraćajem, inteligentnih transportnih sistema implementiranih (u tunelima, zonama tunela, saobraćajnim petljama, odmorištima i otvorenim deonicama auto-puteva i moto-puteva) i učesnika u saobraćaju. S obzirom da se telekomunikaciona transportna mreža razvija u fazama na pojedinim delovima trasa auto-puteva i moto-puteva izgrađena je kablovska kanalizacija i položen optički kabl, na nekima je izgrađena samo kablovska kanalizacija dok postoje i trase gde nije izgrađena telekomunikaciona infrastruktura“, kažu iz ovog preduzeća.

Izgradnja velikih infrastrukturnih projekata kao što je izgradnja auto-puteva i moto-puteva svakako su jedan od bitnijih projekata „digitalizacije“ putne infrastrukture, a iz JP Putevi Srbije kažu da su u prethodnom periodu realizovali značajne infrastrukturne investicije u oblasti „digitalizacije“ putne infrastrukture kako bi se uspostavila funkcionalnost i interoperabilnost sa državama u okruženju, a posledično i sa državama članicama Evropske unije. Iznos tih investicija nisu naveli.

Projekti digitalizacije saobraćaja se realizuju u skladu sa Direktivama propisanim od strane Evropske komisije za održivi transport ljudi i roba kao i u skladu sa Regulativom koja uređuje predmetnu oblast, svim standardima i pravilnicima.

„Budućnost naplate putarine na evropskim auto-putevima se ogleda u uspostavljanju standardizovanog sistema elektronske naplate putarine u postpejd i pripejd sistemu. Stav Evropske komisije, odnosno Evropskog komiteta za transport jeste da se budućnost naplate putarine na evropskim auto-putevima ogleda u uspostavljanju interoperabilnog sistema elektronske naplate putarine po pređenom kilometru. Postojeći sistem elektronske naplate putarine u Republici Srbiji ima tehničke mogućnosti da se uključi u sistem Evropske elektronske naplate putarine (EENP), nakon što Vlada RS propiše način uspostavljanja i primene ovog sistema“, navode iz Puteva Srbije.

Najbolji primer međudržavnog povezivanja predstavlja razvoj srpskog centralnog sistema za integrisanu naplatu putarine sa zemljama u regionu, što u praksi znači da sa jednim tagom možete putovati bez zaustavljanja kroz druge naplatne sisteme.

„Prva faza je obuhvatila integraciju sa Severnom Makedonijom, a zatim sa Crnom Gorom i od 16. maja ove godine i sa Republikom Hrvatskom. U toku je postupak integracije sa naplatnim sistemima Republike Srpske i Grčke. Do sada je registrovano oko 112.000 korisnika nove platforme Toll4All (Toll For All) i ovaj broj se uvećava na dnevnom nivou“, kažu iz Puteva Srbije.

Koliko košta izgradnja jednog digitalnog puta?

Investicija u digitalni auto-put zavisi od više faktora, uključujući nivo digitalizacije (osnovna vs. napredna infrastruktura), postojeća fizička infrastruktura (da li se radi o novom putu ili nadogradnji), zemlja i lokalni troškovi rada/opreme, uključenost 5G, IoT senzora, pametnih saobraćajnih sistema itd.

Prvobitna cena može prilično da naraste, a o tome je pisao Serbianmonitor.com, na primeru Moravskog koridora.

„Prvobitno je ugovoreno 900 miliona evra (745 miliona evra plus 20 odsto), budžet Srbije je već isplatio više od 1,4 milijarde evra. Do kraja avgusta 2024. godine, više od 240 miliona evra, odnosno 28,2 milijarde dinara, plaćeno je za radove na deonici od 112,3 kilometra od Pojata do Preljine, uz dodatnih 138,2 milijarde dinara plaćenih tokom prethodnih pet godina, što do sada (septembar 2024. prim.aut) iznosi ukupno 166,4 milijarde dinara. Revidirani budžet predviđa manje novca za ovaj auto-put u 2024. godini (38,7 milijardi evra) nego prvobitni budžet (47,2 milijarde evra)“, navodi ovaj portal i dodaje da kako se rokovi produžavaju, troškovi izgradnje rastu, a oni koji su upoznati sa radovima na ovoj deonici procenjuju da će, u najboljem slučaju, ukupni troškovi na kraju biti najmanje dvostruko veći od cene koja je prvobitno dogovorena sa izvođačima radova, američkim Behtelom i turskom Enkom.

Šta je platforma Toll4All i koje su njene prednosti?

Platforma Toll4All predstavlja inovativni servis koji omogućava integraciju elektronske naplate putarine u više različitih država. Vođeni principima integracije i uspostavljanja interoperabilnosti, domaći stručnjaci su, koristeći savremene tehnologije, razvili jedinstvenu veb-platformu za elektronsku naplatu putarine koja je ponuđena državama u regionu.

Osnovne prednosti Toll4All sistema su online plaćanje – TAG uređaj se veže za platnu karticu korisnika i sredstva za plaćanje putarine se automatski skidaju nakon prolaska kroz naplatnu stanicu, zatim prolazak bez zaustavljanja kroz naplatne stanice u više zemalja bez gotovinskog plaćanja, promena valuta ili dopune TAG uređaja. Dalje, jednostavna registracija novih korisnika putem stranice toll4all.com, potom omogućeno registrovanje postojećih pripejd korisnika TAG uređaja na platformu Toll4All, jednostavnom prekonfiguracijom u ovlašćenim poslovnicama. Toll4All TAG je aktivan 15 minuta nakon registracije, a korisnici u Srbiji ostvaruju popust od šest odsto. Ukoliko korisnik poseduje TAG uređaj koji je u pripejd sistemu, za njegovo korišćenje u integrisanom sistemu naplate potrebno ga je prekonfigurisati, navode iz Puteva Srbije.

M.P.