Zemlja u kojoj je sport uvek na ceni
Srbija je, s obzirom na njenu veličinu, godinama izuzetno uspešna u svetu profesionalnog sporta. Sportski savezi, posebno u popularnijim sportskim disciplinama, generalno se dobro prožimaju do najmanjih lokalnih sredina i kroz sve starosne strukture takmičenja. Doduše, nisu svi sportovi podjednako zastupljeni niti dobijaju istu količinu novca od svojih saveza. Tradicionalno, najviše novca odliva se u fudbal – kroz savez, klubove, sponzorstva ili ugovore, a paradoksalno, u njemu naša zemlja postiže mnogo gore rezultate od odbojke, vaterpola, košarke, tenisa, atletike…
U svakom slučaju, potražnja za sportskim rekreativnostima je velika, što na profesionalnom, što na rekreativnom nivou, a savezi održavaju umreženost nasleđenu iz socijalističkog sistema nekoliko decenija ranije. Ta tražnja poslednjih godina prelila se, razumljivo, i na ponudu opreme, klubova i trenerskih škola, što daje nadu u dalji razvoj sporta kod nas.
U računovodstvenu kategoriju Sporta i rekreacije spadaju sportski i fitnes klubovi, zabavni i tematski parkovi, a zasebno i upravljanje sportskim objektima. Tu su i delatnosti aktivnosti samostalnih sportista, organizovanja i promocije sportskih događaja, te organizacije sportskih liga i saveza.
Treba napomenuti da zakon Republike Srbije razlikuje institucije sportskih udruženja od sportskih klubova. Prve je jednostavnije osnovati i voditi njihove knjige, međutim za obe vrste ovih pravnih subjekata potrebno je sastavljati godišnje finansijske izveštaje. Ukoliko žele da se nadmeću u nekim konkretnim sportskim disciplinama, udruženja moraju da se prenamene u klubove, s tim da ova procedura nije ni trajna ni prekomplikovana, i poslednjih godina dodatno je olakšana.
Razvoj sportskih klubova, udruženja i saveza može se podsticati na nekoliko načina. Država ili lokalne vlasti odvajaju određene količine novca kao finansijsku podršku kroz grantove ili subvencije za sportske klubove i udruženja. Ovo može uključivati direktno finansiranje za nabavku opreme, renoviranje infrastrukture, organizaciju takmičenja ili edukativne programe.
Takođe, izgradnja i održavanje sportskih objekata (stadiona, terena, dvorana) omogućava klubovima da efikasno treniraju i takmiče se. Investicije u sportsku infrastrukturu su ključne za razvoj sporta na lokalnom nivou. Ako izuzmemo najavljene velike državne investicije u sportsku infrastrukturu (Nacionalni stadion u Surčinu), u suštini izvan glavnog grada Srbije malo je bilo pomaka po tom pitanju, i on se najpre zasniva na privatnoj inicijativi i angažovanju lokalnih klubova.
Kvalitetni treneri su ključni za razvoj mladih talenata i dugoročni uspeh klubova. Država može organizovati obuke, seminare i sertifikacione programe za trenere kako bi unapredila njihove veštine i znanja. S tim u vezi, podsticanje uključivanja mladih u sportske aktivnosti kroz školske programe, letnje kampove, školska takmičenja i rekreativne programe može stvoriti osnovu za razvoj budućih sportista i članova sportskih klubova. Tu veliku ulogu igra i aktuelni vaspitno-obrazovni sistem u državi.
Podrška u promovisanju sportskih događaja, takmičenja i aktivnosti svakako privlači sponzore, donatore i publiku, što pomaže u održivosti klubova i udruženja. Saradnja sa privatnim kompanijama često donosi dodatna sredstva, opremu ili stručnu podršku sportskim klubovima i udruženjima.
Razvoj jasnih i podsticajnih sportskih politika i regulativa može olakšati rad sportskih organizacija i stvoriti stabilno okruženje za njihov rast, a osiguravanje da sportski programi budu dostupni svima, bez obzira na pol, socijalni status ili fizičke sposobnosti, podstiče širu participaciju i raznolikost u sportu.
Kombinacija ovih strategija, prilagođenih specifičnostima svake zemlje, može značajno doprineti razvoju sportskih klubova i udruženja, kao i sportske kulture u celini.
M.M.