Zeleni transport ključan za smanjenje emisija i budućnost saobraćaja

Kompanije gledaju pre svega isplativost prelaska na zelena vozila

Izveštaj Evropske agencije za životnu okolinu (EEA) „Održivost evropskih sistema mobilnosti“ objavljen početkom ove godine, pokazuje da je transport značajan izvor emisije gasova staklene bašte (ugljen-dioksida CO2), zagađenja vazduha i buke. Ipak, zračak nade da će se situacija promeniti daju projekcije za 2030. godinu, koje i dalje pokazuju neke pozitivne znake, ali ukazuju da su potrebna značajna ulaganja u implementaciju inovativnih rešenja i prelazak na održivije vidove transporta.

Transport igra veoma značajnu ulogu u emisijama CO2, a to je u razgovoru za Moju delatnost potvrdio i Nebojša Margetić, predsednik udruženja eMobilnost.

„Više od 25 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida (CO2) otpada na transport, bilo da je to privatni transport odnosno putnički automobili, kamionski transport, brodski, avio-saobraćaj. Neke procene kažu da emisije CO2 iz sektora transporta idu i do 30 odsto, u svakom slučaju možemo reći da četvrtina emisija CO2 dolazi iz transporta. Zbog toga je ovo vrlo važno pitanje za regulatore u Evropskoj uniji, ali i svetu. Rešenje je prelazak na čista goriva, sa manjom emisijom CO2, poput gasova ( TNG, CNG, LNG), hibridna vozila, EV i vozila koja koriste vodonik kao gorivo“, kaže naš sagovornik.

Uspešna zelena tranzicija u transportu nezamisliva je bez vozila nove generacije, odnosno onih koji rade na obnovljivim izvorima energije i ne emituju CO2. Kako kaže Margetić električna vozila (EV) su pravo rešenje, ali i ona koja koriste vodonik.

„Za uspešnu zelenu tranziciju električna vozila su jedan od ključnih elementa i pravo rešenje. Tu su naravno i plag-in hibridna vozila, koja su deo rešenja, jer kombinuju rad na bateriju i motor, odnosno njihovo kretanje potpomognuto je električnom energijom čime se eliminiše ili smanjuje utrošak fosilnih goriva. Blagi hibridi ili mild hibridna vozila u maloj meri doprinose smanjenju emisije CO2, a to su prepoznali i u EU, jer subvencije dodeljuju samo za kupovinu čistih e-vozila. Značajno mesto u budućnosti transporta pripada vodoniku, kao ekološki prihvatljivom, CO2 potpuno neutralnom energentu. Danas već imamo kombinaciju vodonika sa električnim baterijama(EV) na primeru kompanije Renault. Transport vozilima koja rade na gorive ćelije je budućnost, ali da bi zaživela mora da bude isplativa. Naime, problem sa vodonikom kao gorivom budućnosti je cena njegove proizvodnje. Za sada nije dovoljno jeftin da bi se široko koristio u transportu, ali očekujemo ozbiljan tehnološki pomak u narednom periodu. Vreme punjenja vozila vodonikom znatno je brže nego što je to potrebno bateriji, a na ovu vrstu goriva vozilo može da pređe i 1.200 kilometara“, objašnjava predsednik eMobilnosti.

Gde se Srbija nalazi u sistemu zelenog transporta?

Zeleni transport ne može zaobići ni našu zemlju, samo je pitanje koliko su igrači na tržištu, ali i vozači, toga svesni. Kompanije nekako stidljivo ili dovoljno neprimetno rade na ozelenjavanju voznog parka.

„Kompanije poput Pošte Srbije rade na zameni svog voznog parka i postepeno prelaze na EV. Oni su dobar primer i kao državna firma pokazuju koliko je važno smanjiti emisiju CO2 prilikom transporta. Pomenuo bih i kurirsku firmu Bex, odličan primer, oni imaju flotu sa više od 100 EV. Napajaju ih uz pomoć energije iz sopstvenih solarnih elektrana, pune vozila tokom noći da bi mogli da ih koriste u dnevnim poslovima. Batery storage odnosno skladište energije je veoma važno da bi biznis mogao da funkcioniše i o tome treba da misle preduzetnici koji bi da pređu na zeleni vozni park. Država i banke (povoljnim kreditima), takođe, bi trebalo da naprave strategiju i pomognu firmama da ubrzaju zelenu tranziciju, odnosno da je započnu“, ističe Margetić.

Kompanijama je važno da imaju ekonomski benefit da bi zeleni transport bio primaran.

„I kod nas postoji svest o zelenoj tranziciji, ali vrlo je bitno i vozačima i firmama, kompanijama da nađu svoj ekonomski interes. Postoje određene subvencije od strane države za kupovinu EV. Međutim, u svetu postoji još mnogo poticajnih mera koje nisu direktna novčana davanja, a daju značajan podsticaj povećanju broja ekološki prihvatljivih vozila . One su veoma važne, posebno za velike gradove gde su zagađenja veća. Podsetio bih da se u Srbiji još uvek uvoze automobili standarda Euro 3, 4, koji su u EU zabranjeni, a Srbija postaje kao neka deponija za ta vozila“, upozarava naš sagovornik.

Zeleni transport – budućnost poslovanja kompanija

Kako se preduzeća i industrije razvijaju, održivost postaje ključna komponenta uspeha. Sa platforme za mobilnost ZEO, ukazuju na važnost zelenog transporta i na njegove ključne tačke.

„Prelazak na zeleni transport značajno smanjuje emisije ugljenika. Operacije isporuke koje se fokusiraju na optimizaciju rute i korišćenje alternativnih goriva doprinose čistijem vazduhu i zdravijoj planeti. Na duge staze, ovi koraci su od vitalnog značaja u borbi protiv klimatskih promena“, navodi se na ovoj platformi. Dalje se ističe da preduzeća koja optimizuju svoje rute ili koriste energetski efikasna vozila vide smanjenu potrošnju goriva i troškove održavanja.

„Iako bi usvajanje zelene logistike moglo da uključuje troškove unapred, kao što je ulaganje u električna vozila ili zelenu tehnologiju, dugoročne uštede su ogromne“, navodi se.

ZEO podseća da vlade širom sveta primenjuju stroge propise za smanjenje emisija, a da usvajanjem zelenog prevoza, preduzeća ostaju ispred ovih mandata, izbegavajući novčane kazne i kazne i istovremeno doprinoseći širim ekološkim ciljevima.

Podsećaju da su današnji potrošači ekološki svesniji nego ikada, te tako kompanije koje daju prioritet zelenoj logistici uživaju veću lojalnost kupaca, jer se održivost vidi kao odraz odgovorne poslovne prakse.

Uz trenutne i planirane mere politike u državama članicama EU, predviđa se da će se emisije gasova staklene bašte iz transporta smanjiti za oko 14 odsto u 2030. i za 37 procenata u 2050. godini.

Nafta, za sada, ne gubi bitku

Zeleni transport se može dovesti u pitanje sve dok kompanije lobiraju da nafta, odnosno gorivo, ostane pokretač njihovog voznog parka, što može da bude slučaj u manje razvijenim zemljama. Margetić kaže da su u prošlosti naftne kompanije lobirale za benzin i naftu kao osnovne energente i na taj način gušile razvoj električnih vozila.

„Poznato je da su se prva EV pojavila krajem 19. veka. Prvi automobil koji je probio magičnu granicu brzine od 100 km/h bio je na električni pogon. Ipak razvoj auto-industrije je krenuo u drugom smeru i električna vozila su skrajnuta, zapostavljena i gotovo potpuno potisnuta . Danas bi sve bilo drugačije da je u proteklih 100 godina korišćena energija Sunca za proizvodnju električne energije odnosno za punjene baterija za e-automobile“, ističe naš sagovnik.

Margetić kaže da je rast korišćenja e-vozila za transport neminovan, ali da ne znači da će sva ona ići na litijumske baterije.

„Litijum, mineral koji se uglavnom koristi za izradu baterija u ovom trenutku, ima ograničenja u dostupnim količinama i tehnologiji proizvodnje. Očekuje se da će cena baterija u skorijoj budućnosti padati, jer na primer u Kini se sve više proizvode natrijumske baterije, na bazi natrijum-hlorida odnosno soli, resursa koga ima neograničeno u morima, ali i u kopnenim rudnicima. Broj EV vozila u svetu prešao je 40 miliona, i očekuje se prodaja novih 15 miliona samo u toku 2025 g. I to je dobro, jer ukazuje na povećanje ekološke svesti vozača i kompanija o nužnosti smanjenja emisije CO2. Taj trend se ne može sada zaustaviti. Kina i daleki Istok mnogo više rade na tome, napredniji su u zelenoj tranziciji od Evrope, koja je dobra teorijski, ali u praksi kasni“, ističe naš sagovornik.

Nivo efekta staklene bašte za 30 godina porastao 26 odsto

U 2022. godini, emisije gasova staklene bašte iz saobraćaja u Evropskoj uniji bile su za oko 26 odsto veće nego 1990. godine. U odnosu na druge ekonomske sektore, transport je činio oko 29 odsto emisija gasova staklene bašte u EU u 2022. Očekuje se da će se njegov udeo dalje povećavati kako dekarbonizacija evropskog sektora privrede bude brže napredovala u proizvodnji energije, a ne u drugim sektorima, navodi se u izveštaju EEA.

Uz trenutne i planirane mere politike u državama članicama EU, predviđa se da će se emisije gasova staklene bašte iz transporta smanjiti za oko 14 odsto u 2030. i za 37 procenata u 2050. godini, u poređenju sa nivoima iz 2022. godine. Stoga su potrebni snažniji napori da se postigne cilj EU o smanjenju emisija iz transporta za 90 odsto do 2050. godine.

Prosečna emisija CO2 iz svih novih automobila registrovanih u Evropi 2023. nastavila je da opada i bila je za 1,4 odsto niža nego 2022, prema privremenim podacima koje je objavila EEA. Slično tome, prosečna emisija CO2 iz novih kombija nastavila je da pada i bila je 1,6 odsto niža nego 2022. godine. Smanjenje emisija iz novih automobila i kombija povezano je sa rastućim udelom potpuno električnih vozila.

Nakon šest godina stabilnog rasta emisija gasova staklene bašte iz transportnog sektora EU, emisije iz transporta su značajno pale u 2020. godini zbog smanjene aktivnosti tokom pandemije.

M.P.