Zašto je ekološki osvešćena kozmetička industrija važna za opstanak planete

Nije sve eko-frendli kao što izgleda

Ekološki narativ je utkan u svakodnevicu 21. veka. Veliki deo populacije je osvestio značaj zelene agende kako u svakodnevnom životu tako i u biznisu. Održivost je stoga postala deo lične rutine, ali i poslovne strategije mnogih kompanija, a ono što najbolje povezuje ta dva aspekta jeste kozmetika. Ova industrija je jedan od navećih zagađivača, pa upravo tu ima najviše prostora za eko-delanje.

Nekada nam se čini da je izbor pravog preparata za negu ili idealne formule pudera pravi podvig, ali je zapravo mnogo više od toga. Određeni proizvodi su napravljeni tako da ne štete zdravlju ljudi, ali ni životnoj sredini i globalnom ekosistemu. Ipak, mnogi proizvođači i dalje koriste upitne sastojke. Zbog toga je kozmetika prepuna hemikalija, toksina i mikroplastike koji na kraju završe kao otpad u morima i okeanima direktno ugrožavajući živi svet.

Mikro)plastika

Prema zvaničnim podacima, 70 odsto otpada industrije kozmetike potiče od ambalaže, preciznije – 20 milijardi komada plastike svake godine iznedre ova postrojenja. O tome se ne razmišlja kada se napuni (plastična) korpa u drogeriji nakon primamljive reklame na društvenim mrežama. Masovna proizvodnja i konzumerizam su doveli do toga da se svake godine proizvede oko 120 miliona plastičnih pakovanja.

Mnogi brendovi se okreću ka održivim rešenjima, ali ova smesa je svuda, ne samo u svetu lepote. Koristi se jer je jedna od najjeftinijih sirovina i zato osam miliona tona plastike koja nije biorazgradiva završi u okeanima. Kako je nemoguće sve reciklirati (na godišnjem nivou se reciklira svega 12 odsto plastike) ona ostaje u vodi i Ujedinjene nacije upozoravaju da će je do 2050. biti više nego ribe. Plastika koja se ne razdgradi, podleže takozvanom procesu fotodegradacije stvarajući pritom čestice manje od 5mm. Prema zvaničnim podacima UN, u morima se nalazi 51 trilion ovih čestica. Da bi se to uopšte moglo zamisliti, oni su slikovito objasnisli da je to 500 puta više nego što je zvezda u našoj galaksiji.

Mikroplastika ne nastaje samo ovim procesom, već je kompanije ciljano dodaju u kozmetiku kako bi joj poboljšali svojstva. To je takozvana primarna mikroplastika, a najčešće se dodaje polietilen ili polipropilen u vidu granulica. Ima ga i preparativna i dekorativna kozmetika, odnosno šminka. Naučnici su 2022. otkrili ove čestice u ljudskoj krvi, a otkrivena je i u plućima i placenti trudnice. Prepoznajući opasnost od ove materije po zdravlje ljudi i ekologiju, Evropska komisija je sredinom oktobra 2023. donela direktivu o ograničavanju upotrebe mikroplastike u kozmetici, odnosno o povlačenju proizvoda poput šljokica, perlica, sjajeva, senki i sličnih komada. Na taj način žele da smanje zagađenje mikroplastikom za 30 odsto do 2030. godine, što je u skladu sa Akcionim planom za nulto zagađenje.

Šta nije eko-frendli kozmetika

Pored mikroplastike, nesavesno proizvedena kozmetika sadrži niz problematičnih elemenata kao što su hemikalije i toksini. Oni spiranjem sa kože dospevaju u životnu sredinu i tako je zagađuju. Problemi često počinju već od nabavke sirovina jer proces proizvodnje podrazumeva seču šuma i uništavanje staništa brojnih životinjskih vrsta, što je slučaj sa palminim uljem.

Najnepoželjniji u kozmetičkim preparatima su parabeni koji se povezuju sa raznim oblicima kancera. Parfemi, lakovi za kosu i slični sintetički mirisi svojim isparenjima zagađuju vazduh jer stvaraju takozvani štetni ozon. Zabranjeni su GMO i radioaktivni sastojci, kao i oni testirani na životinjama.

Koralni grebeni su, možda, najozbiljnija žrtva zagađenja i klimatskih promena. Kada je reč o kozmetici, prema mnogim istraživanjima, na ove dragocene ekosisteme najštetnije utiču kreme za sunčanje, odnosno sastojak oksibenzon ili benzofenon-3. Koralni grebeni su važni jer održavaju podvodni život, štite biodiverzitet i usporavaju eroziju. Oni, takođe, podržavaju lokalnu ekonomiju kroz turizam, piše Radio Slobodna Evropa, dok Al Jazeera navodi da gotovo milijardu ljudi zavisi od njih kao glavnom izvoru belačevina.

Gde su korali, tu su i okeani, koji isto tako trpe ogromne posledice zagađenja jer upavo su oni stecište svih naših praznih bočica šampona, mleka za telo, kreme ili karmina. Pacifičko ostvro smeća površine 1.6 miliona kvadratnih kilometara to dokazuje.

Prirodna kozmetika kao poslednja šansa za ekologiju

Da bi kozmetika bila prijateljski nastrojena prema životnoj sredini ili eko-frendli (engl. eco-friendly), neophodno je da ima organske sastojke i da bude proizvedena ekološki prihvatljivo. To znači da bi primat trebalo dati proizvodima na bazi biljaka, hladno presovanih ulja, eksrakata i vitamina. Takođe, izbor biorazgradive ambalaže je važan korak.

Preventiva podrazumeva i pažljivo čitanje deklaracije na proizvodima, što mnogi nisu navikli, a detaljne podatke pruža Pravilnik o kozmetičkim proizvodima. Dobra informisanost i promena malih navika, doprineće poboljšanju šire slike o stanju ekologije.

N.M.