Višestruka korist od organizovanja festivala

Uloga kulturnih manifestacija u razvoju lokalnih zajednica

Brojne i raznovrsne manifestacije održavaju se u svim krajevima Srbije, a bilo da je reč o velikim i popularnim ili onim manje poznatim u malim mestima, sve imaju značajan uticaj na lokalni razvoj. Turizam na lokalu poskoči u tih nekoliko dana, a to je onda točak koji zakotrlja ostale sfere, naročito u manje razvijenim sredinama. Na jednom mestu okupe se svi – organizatori, učesnici, posetioci i domaćinima donesu novi elan, zaradu, poslovne prilike. U lancu svi učestvuju i svi su na dobitku – ugostitelji, zanatlije, kreativci, kulturne ustanove, trgovine, proizvođači…

Kulturni festivali i smotre nude bogate sadržaje i okupljaju ljubitelje pozorišta, filmova, muzike, igre, likovne umetnosti, jezika, starih zanata. Na taj način obogaćuju kulturni život lokalnih zajednica, doprinose očuvanju tradicije, ali i afirmaciji savremenih umetnika.

U Srbiji se najveće kulturne manifestacije koje okupljaju najviše posetilaca održavaju uglavnom u većim gradovima, poput Festa, Bitefa, Festivala igre i Sajma knjiga u Beogradu, Exita i Sterijinog pozorja u Novom Sadu, Arsenal festa u Kragujevcu, Filmskih susreta u Nišu. Njihov uticaj na razvoj ovih gradova jeste ogroman i višeslojan, ali se u manjim sredinama uticaj kulturnih manifestacija daleko više primeti i oseti. Neka manja mesta upravo festival brendira i nadaleko o njima ponese glas. Tako je asocijacija na Ivanjicu postala čuvena Nušićijada, Zaječar je proslavila Gitarijada, maleni Sopot festival Sofest, a Mionicu Mišićevi dani. Ova mesta žive za festival, mesecima se pripremaju, željno iščekuju goste, za njih je to mnogo više od nekoliko festivalskih dana.

Bez obzira na vrstu manifestacije, uz glavni program često se organizuju i izložbe, radionice za decu i odrasle, nastupi lokalnih umetnika, ali i prodajni bazari. Upravo oni su veoma važni za lokalno stanovništvo, jer je to prilika da predstavi svoje autentične proizvode, umeće, talente, ali i hobije. Često je baš to prilika za male domaće proizvođače da prvi put ponude svoju robu i na taj način promovišu svoj biznis i dobiju prvu reklamu.

Za lokalno stanovništvo održavanje ovakvih manifestacija važno je i zbog razvijanja lokalnog identiteta i pripadnosti, samopoštovanja i, naravno, imidža samog mesta. To dalje vodi razvoju još važnijih društvenih vrednosti – povećanju međusobnog razumevanja i saradnje u zajednici. Sa ekonomskog aspekta povećava se samoodrživost mesta, a boljitku doprinose i eventualna infrastrukturna poboljšanja za potrebe festivala koja ostaju na korist lokalnom stanovništvu.

Vukov sabor održava se više od devedeset godina

Najstarija kulturna manifestacija u Srbiji Vukov sabor održava se u Loznici i Tršiću, rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića. Sećanjem na Vukovu ličnost i delo organizatori se trude da šire prosvetiteljske ideje, neguju i čuvaju jezik i narodnu baštinu, kao i da podstiču razvoj književnosti i narodnog stvaralaštva. Nastala je pre više od devet decenija, kada je rekonstruisana Vukova spomen-kuća, a sadržaj je vremenom postajao sve bogatiji, pa od 1970. godine traje nedelju dana.

Veliku korist od održavanja manifestacije pre svega imaju grad Loznica i Centar za kulturu, guslarska i folklorna udruženja koja učešćem u programu predstavljaju svoja dostignuća i umeća. Takođe, naša manifestacija je važna i za različite ustanove kulture u Srbiji i regionu, kao i za Slaviste iz drugih zemalja koji učešćem na Saboru usvajaju nova znanja iz srpskog jezika i kulture – poručuju iz Centra za kulturu Vuk Karadžić iz Loznice, koji Sabor organizuje uz podršku Grada Loznice i Ministarstva kulture.

Kako navode, rodno mesto reformatora srpskog jezika ima veliku korist od ove manifestacije, pre svega lokalno stanovništvo Tršića i Korenite, jer se u ova mesta neprestano ulaže radi očuvanja, zaštite i unapređenja prisutnih prirodnih i stvorenih vrednosti, kao i u unapređenje uslova života u ovim naseljima.

Samo prisustvo Spomen kuće u Tršiću ima veliki uticaj na održivo ulaganje, kao i drugih objekata narodnog graditeljstva u ovom mestu. Vukovu spomen kuću godišnje poseti oko 50.000 ljudi – navode organizatori Sabora koji je 2012. godine upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Exit i Guča pune lokalne budžete

Popularni muzički festivali okupljaju veliki broj učesnika i masovnu publiku, što je za lokalni budžet pravo blago. Godinama jedan od najboljih evropskih muzičkih festivala i jedan od najboljih brendova Srbije – Exit festival gradu Novom Sadu donese milionske prihode. Kako se navodi na sajtu ovog festivala, od svog osnivanja do sada ekonomski doprinos privredi Novog Sada i Srbije u ukupnom zbiru prešao je 270 miliona evra. Samo prošle godine doneo je 23,7 miliona evra.

Nadaleko čuveni festival trube u Guči svake godine okupi preko 200.000 posetilaca, što tokom nekoliko letnjih dana u dragačevskoj oblasti dovede do pravog ekonomskog uzleta, jer za razliku od Novog Sada nije reč o destinaciji toliko popularnoj tokom cele godine.

ARLEMM pokrenuo pozitivne promene u Arilju

Već 16 godina u Arilju se tokom jula održava kulturno-edukativna manifestacija ARLEMM koja okuplja umetnike, profesore i predavače iz oblasti klasične, duhovne, tradicionalne i džez muzike. Ideja festivala jeste da se deci i mladima, ali i ostaloj publici, približe prave kulturne vrednosti.

U ovom malenom mestu živi oko 6.500 stanovnika, a tokom trajanja ARLEMM-a poseti ga između 8.000 i 10.000 gostiju i učesnika. Pored publike iz Srbije, svake godine domaćini beleže i dolazak gostiju iz inostranstva, najčešće iz regiona i dijaspore, ali i iz zemalja Evrope i Azije. Najavljuju posebno veći broj učesnika iz Rusije na ovogodišnjem festivalu.

– ARLEMM ima snažan pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu. Direktnu korist imaju ugostitelji, vlasnici privatnog smeštaja, proizvođači domaćih proizvoda, zanatlije, kao i kulturne i turističke ustanove. Indirektno korist ima i cela zajednica kroz promociju Arilja kao destinacije koja neguje kulturu, tradiciju i prirodne lepote. Festival okuplja i volontere, decu i mlade, što dodatno doprinosi razvijanju zajedništva i podizanju kvaliteta života u lokalnoj sredini, na šta smo posebno ponosni kao organizatori – navodi Milka Mladenović, član organizacionog tima festivala.

ARLEMM donosi značajan priliv sredstava lokalnoj privredi, pre svega kroz povećan broj noćenja, potrošnju u ugostiteljskim i trgovačkim objektima, ali i kroz zakup prostora i angažovanje lokalnih dobavljača i izvođača. Najveći deo sredstava za realizaciju festivala obezbeđuje se iz sponzorstava i donacija, ali i kroz podršku Ministarstva kulture i lokalne samouprave.

ARLEMM je pokrenuo brojne pozitivne promene u Arilju. Pre svega verujemo da se svest stanovništva po pitanju klasične muzike, umetnosti i kulture u celini znatno promenila. Kada je pre 16 godina festival nastao, pojedina deca iz grada i okoline nisu nikada u životu ni videla instrument uživo, a posebno nisu imali mogućnost da sviraju ili pohađaju muzičku školu u svom gradu. Mi kao organizacija nismo učestvovali u otvaranju muzičke škole u Arilju, ali na posredan način smo uticali da opštinski čelnici ocene da je vreme da Arilje ima svoju muzičku školu – ponosno ističe Mladenovićeva i dodaje da je povećana poseta tokom festivala uticala i na otvaranje novih smeštajnih kapaciteta.

Arilje je sada sve prisutnije na turističkim mapama Srbije i regiona, a kako zaključuje naša sagovornica, ne više samo zbog maline i tekstilne industrije, već i zbog kulture.

V.Ž.V.