Prodaja novih vozila u Srbiji još uvek kaska za polovnjacima, cena presudan faktor

Električni automobili čine samo jedan odsto prodaje

Prosečne cene svih oglašenih putničkih vozila na sajtu Polovni automobili do 20 godina starosti u januaru su iznosile 11.516, da bi oktobru bile više i iznosile 11.952 evra.

Polovni automobili u Srbiji i dalje znatno prednjače u prodaji od novih, a jedini razuman razlog za to je nizak standard građana. Svakako da bi vozači, da to mogu, priuštili sebi novo vozilo, međutim realna situacija na tržištu ne dozvoljava im da realizuju ovu vrlo značajnu investiciju.

„Odnos prodaje novih u odnosu na polovne automobile u Srbiji je otprilike 17 prema 83 odsto“, kaže za Moju delatnost Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, i dodaje da novi automobili, čak i oni najjeftiniji su i dalje nedostupni najvećem delu našeg stanovništva i to je glavni razlog za ovakav statistički podatak. Naš sagovornik ističe i da u uslovima opšte geopolitičke napetosti u kojoj živimo, tradicionalno kupovina automobila pada u drugi plan.

Prema podacima koje su nam dostavili sa sajta Polovni automobili , u prvih deset meseci 2024. godine prodaja polovnih automobila uvezenih iz inostranstva i prvi put registrovanih iznosila je 110.779, što je rast u odnosu na godinu ranije kada je bila 107.901 jedinica.

Ćorović kaže da bi se unapredila prodaja novih vozila u odnosu na polovne banke i lizing kuće bi mogle da daju povoljnije uslove i kamatne stope za kupovinu novih automobila, možda bi deo mogla i država da subvencioniše.

„Takođe, jedina smo zemlja u regionu gde je i dalje moguće uvesti polovan automobil star 25 godina. Sa tom praksom mora da se prestane jer takva vozila su kao što sam već pomenuo i ekološki i bezbednosni rizik. Što se tiče novih električnih automobila, sa žaljenjem konstatujem da je u predlogu budžeta za 2025. godinu određen iznos od 170 miliona dinara što je manje nego što je bilo u 2024. godini (177 miliona dinara), a skoro tri puta manje nego što je bilo u 2023. godini (444 miliona dinara). Mora se povećati taj iznos i dozvoliti da se subvencije odnose i na kupovinu plug-in hibrida, jer su oni, sa ekološke tačke gledišta, takođe, mali zagađivači u gradskim sredinama, a i dobro su prelazno rešenje ka potpunoj elektrifikaciji“, ističe naš sagovornik i dodaje da bi niža cena svakako pomogla, ali da u trenutnim okolnostima geopolitičkim i ekonomskim to i nije realno očekivati u 2025.

Naš sagovornik kaže da se Srbija vratila na stanje pre koronae (2019), kada je reč o broju prodatih novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila (LKV).

„Godina će se završiti na blizu 27.000 prodatih novih putničkih automobila i blizu 6.000 LKV-a. Podsećanja radi, na kraju 2019. dakle pre korone, prodato je 26.343 putnička automobila i 7.858 LKV-ova. U Evropi je situacija drugačija. Procena je da će na kraju 2024. godine u državama EU biti prodato dva miliona manje novih automobila nego 2019. godine. Uopšteno gledano, auto-industrija je u fazi velike transformacije u smislu prelaska na proizvodnju ekološki prihvatljivih vozila. Međutim, taj proces se dešava u nikad nepovoljnijem geopolitičkom trenutku. Podsetiću samo na rat u Ukrajini, bliskom istoku, poskupljenje materijala i sirovina, rast kamatnih stopa, inflaciju, promene u ponašanju kupaca i potrošača, orijentisanje na polovna vozila, a što se Evrope tiče, auto-industrija je ozbiljno uzdrmana konkurencijom iz Kine. Nedavno su uvedene carine za kineske električne automobile i od strane USA i od strane EU, a Kina je za sada odgovorila asimetrično – podizanjem carina na alkoholna pića iz Evrope. Kako će se dalje stvari odvijati, niko ne može da predvidi“, objašnjava Ćorović.

Ipak, kako dodaje, ima i pozitivnih strana, a to je stabilizacija u lancima snadbevanja, pre svega kada su mikročipovi u pitanju, napredak u tehnologiji autonomne vožnje i sve jača partnerstva među proizvođačima automobila i tehnološkim kompanijama kada je u pitanju korišćenje veštačke inteligencije i inovativna rešenja.

Škoda najprodavniji brend u Srbiji u prvih deset meseci 2024.

Top 10 najprodavanijih brendova u prvih deset meseci u Srbiji bili su Škoda 5.461, Toyota 2.424, Volkswagen 1.501, Renault 1.345, BMW 1.280, Hyundai 1.275, KIA 1.145, Dacia 1.142, Fiat 933 i Audi 853 jedinica. Prodato je ukupno 23.933 automobila, a godinu dana ranije 20.991.

Top 10 najprodavanijih polovnjaka Volkswagen 21.250, Audi 9.997, Peugeot 9.194, Opel 8.722, Renault 7.209, BMW 7.116, Citroen 6.280, Ford 5.494, Škoda 5.440, Mercedes 5.334.

Prosečne cene svih oglašenih putničkih vozila na sajtu Polovni automobili do 20 godina starosti u januaru su iznosile 11.516, da bi oktobru bile više i iznosile 11.952 evra.

Prema raspoloživim detaljnim podacima prodaje novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila u Srbiji u prvih šest meseci 2024. godine, ona je porasla za 21,18 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

Prema podacima o broju prvi put registrovanih vozila u Srbiji, koje je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova dobila od MUP-a Srbije i partnera Cube team, u našoj zemlji je od 1. januara zaključno sa 30. junom prodato 18.256 vozila (putnička i laka komercijalna vozila), što je za 3.191 vozilo više nego u 2023. kada je u istom periodu prodato 15.065 vozila.

U ovoj godini najviše vozila, posmatrano po mesecima, prodato je u aprilu – 4.351, a najmanje u januaru – 1.995.

Računajući ukupno prodata putnička vozila i laka komercijalna vozila Škoda je i dalje bila najprodavaniji brend sa 3.573 vozila. Na drugom mestu po prodaji u prvih šest meseci je Toyota sa 1.667 prodatih vozila. Na trećem mestu je Volkswagen sa 1.333 prodatih vozila. Slede Citroen sa 1.170 i Reno (Renault) sa 1.119.

Prodaja putničkih vozila u prvih šest meseci ove godine dostigla je 15.158 jedinica, što je u odnosu na prvu polovinu 2023. kada je prodato 12.664 putničkih vozila više za 2.474 automobila. To predstavlja respektabilan rast od 19,69 odsto. U aprilu je prodato najviše – 3.748, a najmanje u januaru – 1.519 automobila.

Škoda je i u ovoj kategoriji bio brend koji su najviše kupovali naši sugrađani sa 3.414 isporučenih i registrovanih putničkih vozila. Toyota je prodala 1.525 automobila, Volkswagen 943, Renault 907, Hyundai 844, KIA 822. Sledi BMW sa 798 iDacia sa 786.

Prvi brend po šestomesečnom pregledu prodaje LKV u ovoj godini je Citroen sa 797 vozila. FIAT je sa 483 prodata primerka na drugoj poziciji, Folksvagen sa 390 na trećoj. Slede Opel sa 258 i Reno sa 212.

Prodaja dvotočkaša i dalje raste neverovatnim tempom u Srbiji. U proteklih šest meseci prodato je 3.222 motocikla što je za 52,12 odsto više nego prošle godine od januara do juna, kada je prodato 2.118 motocikala.

Kada je reč o vrsti goriva za koje su se kupci najčešće odlučivali, kod putničkih vozila su ubedljivo prvi izbor benzinski motori sa skoro polovinom ukupne prodaje – odnosno procentom od 48,33 odsto. Hibridni pogon u kombinaciji benzin-struja je na drugoj poziciji sa 21,50 odsto, a zanimljivo je da raste i broj prodatih vozila sa hibridnim pogonom dizel-struja, pa je i njihov udeo dostigao 7,68 odsto tržišta. Iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova navode da su dizelaši na trećem mestu sa 19,53 odsto.

Putnička vozila sa „fabričkim plinom“, ugrađenim pogonom na TNG i benzinskim motorom zauzela su 2,10 odsto tržišta. Samo na električni pogon prodato je 116 putničkih vozila.

SUV vozila (mala, srednja i velika) su ubedljivo najprodavanija kada se uporede vozila po klasama, u prvih šest meseci 2024. Srednji SUV zauzima čak 23,12 odsto tržišta, mala 12,37 odsto i velika 6,63 odsto. Ukupno su SUV vozila zauzela 42,12 odsto tržišta u Srbiji po prodaji u ovom periodu.

Vozila C klase (C1+C2) imaju tržišno učešće od 19,53 odsto, B klase 9,75 odsto, D klase (D1+D2) 3,95 odsto, A klase 2,45 odsto.

U proteklih pet godina prodato više od 60 miliona automobila u EU

Prema analizi Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova u periodu od 2019 – 2024 broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU, premašio je 60.000.000.

Udeo benzinskih motora u okviru novo-registrovanih vozila sa teritorije EU opao sa 57,6 odsto na 33 odsto za pet godina (od 2019. do 2024.), a dizela sa 31,8 odsto na svega 11 odsto u istom periodu. Sa druge strane udeo električnih vozila je porastao sa dva odsto na 14 procenta, a hibrida sa 6,6 odsto na čak 39 procenata. Dakle, uprkos godišnjim oscilacijama i trenutnom zastoju u prodaju električnih automobila, opšti trend i stav koji su zauzeli regulatori i EU auto-industrija je više nego jasan.

Sličan trend je u poslednjih pet godina prisutan i u državama regiona, pa je tako u avgustu 2024. godine udeo električnih novo-registrovanih automobila dostigao pet odsto u Sloveniji, šest procenata u Hrvatskoj, tri odsto u Bugarskoj, pet procenata u Rumuniji, šest odsto u Grčkoj i isto toliko u Mađarskoj. Što se hibrida tiče – 14 odsto u Sloveniji, 32 procenta u Hrvatskoj, pet odsto u Bugarskoj, 47 odsto u Rumuniji, 54 procenata u Grčkoj I 56 odsto u Mađarskoj u istom posmatranom periodu, navodi se u analizi.

Što se Srbije tiče, od januara do septembra 2024. godine udeo električnih putničkih automobila iznosi jedan odsto, a hibrida 30 procenata od ukupnog broja novo-registrovanih. Ako pogledamo ove podatke za 2019. godinu, vidimo da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih, pa se jasno vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika, ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu, ukazuju iz Asocijacije.

Kada je broj električnih automobila u pitanju Srbija je blizu samog dna lestvice, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega tri javna punjača. Prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika.

M.P.