Prekvalifikacija kao odgovor na raskorak između privrede i društva

Nova šansa za poslovni napredak

Promene nisu lake, ali su često neophodne, za naše dobro, bez obzira na oblast života u kojoj se dešavaju. Kada se gleda sa poslovnog aspekta, veliku prekretnicu predstavlja promena primarnog zanimanja. Prekvalfikacija je zato nova šansa za poslovni napredak i finansijski boljitak, ali i za lični rast, jer se usvajanjem novih veština i pomeranjem sopstvenih granica razvijamo kao ličnost.

Tržište rada se menja u skladu sa vremenom jer brzi tehnološki napredak uzima svoj danak – ili stvara opcije, kako se uzme. Elem, mnoga zanimanja koja su postojala u dalekoj prošlosti više ne postoje, zanati izumiru, a nestaju i neki poslovi koji su bili aktuelni do pre nekoliko godina. Sa druge strane, nastaju nove pozicije koje zahtevaju drugačija znanja i veštine. Zbog toga prisustvujemo paradoksalnoj situaciji masovnih otkaza sa jedne i nedostatka radnika sa druge strane.

Kao most između ta dva antagonizma može poslužiti prekvalifikacija ili promena stručne kvalifikacije.

Razlozi za prekvalifikaciju

Najčešći razlozi za prekvalifikaciju su subjektivno obojeni i zavise od senzibiliteta osobe koja donosi takvu odluku. Kada se upisuje srednja škola i kada se bira buduće zanimanje, učenici su još uvek deca i nisu sasvim načisto sa tim šta žele da rade, već se savetuju sa roditeljima. Ima i onih koji su već pokazali određene talente i znaju šta bi, ali sve to može da se promeni tokom puberteta i odrastanja. Na primer, neko može da završi srednju školu za fizioterapeutskog tehničara sa odličnim uspehom, ali da se jednostavno ne pronađe u tom zanimanju i odluči da kasnije postane profesor jezika ili stručnjak za marketing. Ili obrnuto.

Naklonost ka poslu se može promeniti i u kasnijem dobu jer ljudi shvate da ih neki posao više ne ispunjava ili im se ne dopada kao na početku. Većina njih jednostavno želi da proba nešto novo i tako izazove sebe da nadogradi postojeće znanje.

Međutim, tu su i objektivni razlozi koje uslovljava potražnja na tržištu. Ljudi koji sa svojim obrazovnim profilom ne mogu da pronađu posao dugo po završetku školovanja, ili su dobili otkaz i dugo su na birou, odlučuju se za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radi ponovnog zapošljavanja. U tom slučaju oni biraju zanimanja koja su najtraženija i najplaćenija u datom trenutku na tržištu. Postoji mogućnost da poslodavac učestvuje u nekoj obuci koju sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje i finansira prekvalifikaciju nezaposlenih za oblasti koje su mu potrebne u kompaniji.

U poslednje vreme je odlazak u inostranstvo mnogima primaran razlog da se odluče za ovaj korak. Posle neuspešne potrage u matičnoj zemlji ili iz neke druge lične pobude, rad u novoj državi se može učiniti kao dobra perspektiva. Kao što je poznato, naši ljudi najviše odlaze u Zapadnu Evropu, gde su plate visoke, a radne snage nikad dosta. Na ovaj način oni mogu da poprave svoje finansije i steknu potrebni kapital. Zato se mnogi prekvalifikuju u programere, medicinske radnike ili građevinske inženjere, iako pre toga nikada nisu imali dodira sa ovim oblastima i odlaze trbuhom za kruhom.

Ovaj postupak se, pored finansijskog, može posmatrati i sa psihološkog aspekta. Često se savetuje dobro promišljanje pre donošenja ovakvih odluka jer ne reaguje svako isto na drastičnu promenu poslovnog identiteta i trebalo bi da bude dobro pripremljen i spreman.

Prekvalifikacija i dokvalifikacija

Stručno osposobljavanje se može sprovesti na više načina. Novu diplomu ili sertifikat možete dobiti formalnim putem, odnosno kroz upis u državnu ili privatnu školu u Republici Srbiji. U zavisnosti od preferencija i vrste posla, moguće je pohađati specijalizovane kurseve ili obuke. Moguća je i neformalna obuka. Pod tim se podrazumeva samostalno istraživanje i učenje o novoj profesiji kroz razne enciklopedije, radove i udžbenike.

– Prekvalifikacijom se u Srbiji bave srednje stručne škole, ali i Nacionalna služba zapošljavanje, kao i svi javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih ako su akreditovali obuke koje za cilj imaju sticanje kvalifikacija – objašnjava mr Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije Privredne komore Srbije.

– Prekvalifikacija se definiše kao promena zanimanja (delimična prekvalifikacija) ili struke (potpuna prekvalifikacija) u okviru istog ili nižeg stepena kvalifikovanosti. Ukoliko osoba želi da stekne kvalifikaciju koja je u sistemu obrazovanja na višem nivou obrazovanja, onda govorimo o dokvalifikaciji (na primer, lice sa stečenom kvalifikacijom III stepena želi da se obrazuje za kvalifikaciju za koju je utvrđeno da pripada IV stepenu stručne spreme) – dodaje ona.

Prema njenim rečima, prekvalifikacija se vrši „samo i isključivo“ u situaciji kada osoba ima kvalifikaciju, odnosno nije moguća kod lica koje je završilo gimnaziju, kao ni kod lica koja su fakultetski obrazovana jer su tim obrazovanjem stekli profesiju, a ona ne može da se prekvalifikuje.

– Dakle, ako neko ko je sociolog želi da postane IT stručnjak, on ima dve opcije: prva je da se lice obrazuje na nekoj od IT akademija i stekne sertifikat, a druga je da upiše i završi fakultet za IT stručnjaka i time stekne diplomu, čime zapravo ima dva zanimanja, odnosno dve profesije – i sociolog i IT inženjer – objašnjava naša sagovornica.

Kandidat koji je upisan u program dokvalifikacije polaže dopunske ispite iz predmeta čiji sadržaji nisu pretežno isti, iz predmeta koji nisu bili utvrđeni školskim programom, odnosno nastavnim planom i programom i ispite završnog razreda, o čemu odluku donosi komisija koju čine članovi nastavničkog veća škole imenovani rešenjem direktora, navodi se na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Škola u toku godine vrši upis kandidata radi sticanja stručne osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i obuke, uz saglasnost Ministarstva.

Veća tražnja na tržištu rada donosi veće zarade

Mirjana Kovačević kaže da je prekvalifikacija je odgovor na raskorak između zahteva privrede i društva za kadrovima određenih zanimanja i profesionalne strukture zaposlenih. Ako je potreba privrede za određenim kadrovima velika, a njih nema na tržištu rada, onda rastu zarade na tim pozicijama. Veće zarade motivišu kadrove, posebno one koji sa svojom kvalifikacijom teže nalaze posao, da promene kvalifikaciju.

Naša sagovornica otkriva kojih profila trenutno Srbiji najviše nedostaje.

– Već niz godina privreda Srbije ukazuje na nedostatak kadrova za obavljanje određenih zanimanja. I statistika potvrđuje ovakva kretanja, s obzirom na to da je, na primer, devedesetih godina srpska industrija upošljavala nešto malo više od million radnika, a da sada u njoj radi oko 530.000 radnika – objašnjava Kovačević.

Privrednicima Srbije nedostaju kako kadrovi sa završenim srednjim nivoom obrazovanja, tako i visokoobrazovani kadrovi. Traženi su sledeći profili:

Srednje obrazovanje:

• Građevinarstvo – rukovaoci građevinskim mašinama, varioci, tesari, zidari, gradjevinski tehničari
• Grafički radnici svih specijalnosti
• Tekstilna industrija – šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekstilnih mašina. (Inače, većina malih i srednjih proizvođača tekstilnih proizvoda i obuće ne zapošljava mehaničare tekstilnih i mašina za šivenje, već plaća uslugu servisima koji im održavaju mašine, tako da je veoma mali broj ove vrste obučenih kadrova)
• Trgovina, turizam i ugostiteljstvo – prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice i recepcioneri
• Saobraćaj – Vozači kamiona i autobusa (vozači nedostaju i drugim granama delatnosti, kao vozači dostavnih vozila). Takođe, za poslove kontrolora na tehničkom pregledu vozila deficitarni su kontrolori srednje automehaničarske i saobraćajne stručne spreme
• Hemijska industrija – gumarski tehničari, plastičari, hemijski tehničari, varioci, strugari, bravari, radnici na mašini za štampanje polietilena, proizvodni radnici u preradi plastičnih masa, vatrostalni zidari, majstori za održavanje mašina
• Zanatlije (stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri)
• Drvna industrija i industrija nameštaja – stolari i tapetari. U okviru papirne industrije nedostaju kvalifikovani radnici u proizvodnji, svih profila.
• Metalska industrija, tražena zanimanja su: zavarivači, operateri na CNC mašinama, operateri na obradnim centrima, mehantroničari, mašinski tehničari – serviseri (CNC mašina i obradnih centara), elektrotehničari /elektroničari – serviseri (CNC mašina i obradnih centara), električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari, serviseri i monteri liftovskihpostrojenja
• Zdravstvena struka – medicinske sestre

Visoko obrazovanje:

• Građevinarstvo – gradjevinski inženjeri
• Hemijska industrija – elektro inženjeri, mašinski inženjeri, diplomirani tehnolozi, tehnologija obrade plastičnih masa, projektnih inženjeri
• Metalska industrija – mašinski inženjeri, elektro inženjeri.

Takođe, dodaje ona, traženi su specijalisti marketinga, komercijalisti, menadžeri, vaspitači predškolske dece, ekonomisti za finansije, racunovodstvo i bankarstvo, socijalni radnici, veterinari i tehnolozi ,programeri i „IT“ stručnjaci.

Obrazovanje pre prekvalifikacije

Prekvalifikacija bi mogla da postane ključna strategija u rešavanju deficita radne snage u industriji i očuvanju starih zanata, pa smo upitali direktorku Centra za edukaciju kako ona tumači tu postavku?

– Prekvalifikacija je potrebna, ali ne kao pravilo već izuzetak kojim se koriguju pogrešno donete odluke ili se žele povećati šanse na tržištu rada. Prekvalifikacija se može realizovati i u situaciji kada se osoba dugo ne bavi svojim zanimanjem, odnosno obavlja potpuno drugu vrstu poslova. Smatra se da su znanja i veštine određenog zanimanja posle pet godina neaktivacije ugašena i neupotrebljiva, i pod ovakvim okolnostima prekvalifikacija je opravdana, jer je najčešće reč o samo dodatnom sticanju znanja i veština koje je osoba već praktično stekla radeći poslove u okviru drugog zanimanja – kazala nam je ona.

Prekvalifikacija kao opcija u okviru koncepta celoživotnog učenja treba da postoji i da bude sistemski podržana i regulisana, dodaje. Ipak, ističe da ona ne može imati primat nad formalnim obrazovanjem.

– Opredeljenje za prekvalifikaciju bi značilo da obrazovni sistem kroz formalno obrazovanje na srednjem i visokom nivou školuje kadrove koji nisu potrebni privredi i društvu. Privredna komora Srbije promoviše i učestvuje u implementaciji dualnog modela stručnog obrazovanja kojim se mladi još u fazi školovanja povezuju sa kompanijama u kojima uče kroz rad i time stiču mogućnost zaposlenja odmah po završetku školovanja. Dualno obrazovanje smanjuje potrebu za prekvalifikacijom i čini je izuzetkom.

Kako biste posavetovali one koji razmišljaju o promeni zanimanja na ovaj način?

– Sa aspekta osobe koja razmišlja o prekvalifikaciji, prekvalifikacija može označavati prekretnicu i određeni novi početak za osobu. Takođe, ukoliko tehnološke promene u obavljanju posla pred osobu nameću potrebu posedovanja novih znanja i veština, prekvalifikacija je često rešenje. Zbog toga treba koristiti sve prednosti koje ona sa sobom nosi i pruža – zaključuje naša sagovornica.

N.M.