Porodična gazdinstava gube trku sa korporacijama i uvoznicima
Mali proizvođači pod pritiskom u novim uslovima
Poljoprivrednici u Srbiji decenijama trpe različite pritiske. Mali proizvođači i porodična gazdinstva su posebno osetljiva kategorija i ugroženi u trci sa velikim proizvođačima i još većim uvoznicima. Zakonski propisi, nelojalna konkurencija, vremenske neprilike, nedostatak adekvatne podrške, kašnjenja u isplati subvencija i tržišne prilike koje vrlo često nisu fer otežavaju opstanak gazdinstava koja žive od poljoprivrede.
Pre svih, proizvođači svinjskog mesa žale se na ogromnu štetu koju im nanose uvoznici mesa, ali i trgovci ovom namirnicom. Neuporedivo niža cena uvoznog mesa na našem tržištu toliko je potisnula iz konkurencije domaće, da je uzgoj svinja u Srbiji alarmantno opao. Procene poljoprivrednika upozoravaju da je fond svinja u našoj zemlji sada manji za čak 70 odsto nego pre samo nekoliko godina.
Ovako nepovoljna situacija ne pogoduje malim, ali ni velikim proizvođačima. Sa druge strane, odgovara klanicama i trgovcima koji od velikog prometa jeftinog uvoznog mesa dobro zarađuju. A kako tržište i kupci uvek traže nižu cenu i potražnja za takvim ne manjka, mali proizvođači nemaju mnogo šanse ni za zaradu, ni za opstanak. U toj trci kvalitet je ostao u drugom planu, a upravo je kvalitet ono što oni mogu da ponude. Kod manjih gazdinstava proces uzgoja je poznat, a informacije o poreklu tog mesa jasne. Uvozno meso dolazi iz masovne proizvodnje, iz zemalja koje mogu imati i drugačije standarde od naših propisa.
Nova pravila
Od početka naredne godine poljoprivredne proizvođače očekuje i novi Zakon o službenim kontrolama hrane kako bi se poboljšao nivo bezbednosti, ali i kontrole čitavog procesa i lanca od njive do trpeze. Zakonske izmene su neophodne, jer zaštita zdravlja potrošača nije moguća bez efikasnog sistema službenih kontrola koji će važiti kako za hranu domaćeg porekla, tako i za uvozne proizvode.
Ono što u aktuelnom Zakonu o inspekcijskom nadzoru mora da se menja jeste pravilo da kontrole moraju biti najavljene najmanje tri dana unapred, a to je direktno u suprotnosti sa evropskim pravilima i uredbama koje propisuju da službene kontrole moraju biti nenajavljene. Tako bi ovaj Zakon trebalo da spreči prevare u vezi sa kvalitetom i sastavom hrane koje bi se mogle desiti prilikom najavljenih kontrola.
Novi zakon će, u skladu sa pravilima EU, obuhvatati i sfere hrane za životinje, zdravlja životinja i bilja, zaštite bilja, organske proizvodnje, GMO, geografskih oznaka i tradicionalnih specijaliteta, navodi se u obrazloženju Nacrta ovog zakona.
A nova pravila u proizvodnji mleka, koja nas očekuju od naredne zime, uticaće značajno i na sve proizvođače. Naime, od 1. decembra u Srbiji će granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu biti spuštena na 0,05 za sirovo mleko, termički obrađeno i mleko za proizvodnju proizvoda na bazi mleka.Aktuelni propisani nivo aflatoksina u našoj zemlji je pet puta veći od evropskog standarda, što sa jedne strane predstavlja problem u usklađivanju sa propisima EU, ali i postavlja pitanje zdravstvene ugroženosti korisnika takvih mlečnih proizvoda.
Malim farmerima će svakako biti potrebna pomoć za usklađivanje sa EU standardima, kako bi ovu tranziciju izveli što bezbolnije po svoje poslovanje i opstanak.
Podrška ženama preduzetnicama na selu
Kad je reč o podsticajima iz budžeta, u ovoj godini Vlada Republike Srbije opredelila je 135 miliona dinara za subvencije u okviru Programa podrške razvoju preduzetništva, od čega je 50 miliona dinara namenjeno za podršku ženama na selu. Sredstva su bespovratna, oslobođena od prinudne naplate i odnose se na nabavku nove opreme za skladištenje, preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda, kao i repromaterijala, koji će direktno unaprediti proizvodnju u oblasti prerade hrane.
To znači da žene preduzetnice, zadruge i mikro privredna društva, gde je vlasništvo i rukovodstvo u većinskom ili potpunom ženskom sastavu mogu dobiti najmanje 300.000 dinara, a najviše pola miliona.
Prazne košnice širom Srbije
Ove sezone najveće muke u poljoprivredi zadesile su pčelare. Nezapamćen pomor pčela odneo je u nekim krajevima i do 90 odsto medonosnih pčela. Masovnom uginuću ovih životinja najviše je doprinela prošlogodišnja suša i manjak polena u biljkama, ali i neadekvatna upotreba pesticida, prisustvo različitih parazita i bolesti.
Posledice su višestruke – prazne košnice, neizvesnost oko saniranja i stvaranja novih pčelinjih društava, oskudna proizvodnja meda, što potom vodi do skoka cene ovog proizvoda. A na tržištu je već prisutna ogromna količina falsifikovanog meda koji godinama dovoljno ugrožava pčelarsku delatnost.
Ipak, najdalje posledice ovaj pomor mogao bi da donese u procesu poljoprivredne proizvodnje, jer pčele imaju najvažniju ulogu u oprašivanju biljaka – povrća, voća i ostalih. Od oprašivanja zavisi rod, a hoće li biti roda i po kojoj ceni pokazaće nastupajuće sezone. Srbija ima oko 20.000 registrovanih pčelara i 1,6 miliona košnica.Bolje informisanje
Poljoprivrednici u Srbiji dobili su ovog proleća Centar za informisanje o podsticajima u poljoprivredi koji bi trebalo da poboljša komunikaciju sa poljoprivrednicima i olakša dostupnost informacija tokom procesa dodele podsticaja. Korisnicima nudi informacije putem mejla i call centra, ali i stručne savete i pomoć kroz direktan kontakt sa službenicima Uprave za agrarna plaćanja. Posebno će biti od koristi starijim poljoprivrednicima u lakšem snalaženju prilikom korišćenja platforme eAgrar.
V.Ž.V.