Poljoprivreda u Srbiji – na raskrsnici između tradicionalnih metoda i potrebe za modernizacijom

Srbija je zemlja u kojoj je poljoprovreda odvajkada bila važna grana privrede i u kojoj se u našoj zemlji bavi preko 1,3 miliona ljudi.

Kulture po kojima je naša zemlja poznata su kukuruz, pšenica, suncokret, šećerna repa, soja, krompir, malina, jabuka, šljiva višnja, grožđe i drugo voće i povrće.

Iako pored voćarstva i ratarstva postoji potencijal za uspešno bavljenje stočarstvom, ova grana poljoprivrede već godinama je u ozbiljnoj krizi, a stočarski fond znatno desetkovan. Stručnjaci upozoravaju da će u narednim godinama u stročarstvo morati da uloži pre svega volja i trud, pa zatim i sredstva, u suprotnom Srbija bi mogla da pređe u većinske uvoznike mesa.

Prema popisu poljoprivrede 2023. godine koji je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS), a u okviru projekata pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018 u Srbiji je u 2023. godini bilo 508.365 gazdinstava, a od toga 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

„Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. U poređenju sa podacima iz 2018. godine, broj gazdinstava je opao za deset odsto”, rezultati su koje je saopštio RZS.

Ukupna korišćena površina zemljišta iznosi 3.257.100 hektara, što ukazuje na to da su površine zemljišta koje se koristi u poljoprivredi smanjene. Livada i pašnjaka ima za 28,7 manje nego 2018. godine, površine pod voćnjacima smanjene su za 9,7 odsto, a pod vinogradima za 11,1 odsto. Povećane su jedino površine zemljišta na okućnici, i to za 51,5 odsto.

Takođe, smanjen je broj svih domaćih životinja, izuzimajući pčele, kojih je za 38 odsto više nego 2018. godine. Najviše je opao broj koza – 31,5 odsto, svinja ima manje za 30,7 odsto, dok je broj goveda opao za 17,7 odsto.

Sa druge strane gledano, Prema publikaciji FAO, naziva Small ruminant value chain, Srbija je jedina zemlja koja je u prethodnih 15 godina povećala proizvodnju mesa malih preživara (ovaca i koza) u odnosu na ostale zemlje tzv. „Zapadnog Balkana“.

Još jedan zabrinjavajući podatak ukazuje na životnu dob ljudi koji se bave poljoprivredom. Naime, prosečna starost nosioca porodičnog gazdinstva je 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. Takođe, najveći broj lica angažovanih u poljoprivrednoj proizvodnji zabeležen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena – 231.118.

Kada je u pitanju stočarstvo, podaci ovog popisa ukazali su na to da se od ukupnog broja gazdinstava, čak 61,7 odsto bavi stočarstvom, a najviše goveda i svinja gaji se u mačvanskoj oblasti. Najveći broj ovaca i pčela gaji se u zlatiborskoj oblasti, koze se najviše gaje u pčinjskoj, dok se najveći broj živine gaji u srednjobanatskoj oblasti.

Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u regionu Šumadije i zapadne Srbije (54,9 odsto), podaci su koje je saopštila Vlada Republike Srbije.

Ono što je primetno nekoliko godina unazad jeste da Srbija teži i ulaže određene napore kako bi išla ka održivoj poljoprivredi koja će biti u skladu sa principima očuvanja prirode i okoline. Očekuje se da će sve prisutniji trendovi poput organske proizvodnje, agroturizma i farmi malih proizvođača nastaviti da rastu, pružajući tako nove mogućnosti za razvoj ruralnih područja.

Ulaganja u poljoprivredu u Srbiji su značajna i obuhvataju različite oblike podrške i subvencija koje realizuju IPARD fondovi, Ministarstvo poljoprivrede, kao i Autonomna Pokrajina Vojvodina.

Takođe, Srbija se sve više okreće upotrebi moderne tehnologije, ali i veštačke inteligencije u poljoprivredi, i usmerava svoje aktivnosti ka konceptu Poljoprivrede 5.0. Tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji i pružaju rešenja za različite aspekte poljoprivredne proizvodnje – od boljeg i predvidljivijeg planiranja do precizne poljoprivrede i optimizacije implementacije resursa. Srbija teži ka unapređenju domaće poljoprivrede kroz primenu precizne poljoprivrede, za šta se veruje da će doprineti većoj efikasnosti i konkurentnosti na tržištu.

Procesi automatizacije i robotike uključuju upotrebu autonomne mehanizacije, odnosno vozila/mašina koje rade gotovo potpuno samostalno, bez ili sa minimalnom ljudskom intervencijom. Neki od njih poput autonomnih traktora, različitih robota za sadnju/žetvu mogli bi se naći na srpskim njivama u narednim godinama. Danas se već uveliko koriste navigacije za traktore, mašine za košenje i branje voća, ali i agrodronovi koji su svoju primenu našli u dijagnostici zemljišta i useva.

Poljoprivreda u Srbiji trenutno stoji na raskršću između tradicionalnih metoda i potrebe za modernizacijom. Sa bogatim prirodnim resursima, plodnim zemljištem i povoljnim klimatskim uslovima, Srbija ima sve preduslove da postane jedan od lidera u evropskoj poljoprivredi. Međutim, izazovi poput fragmentacije zemljišta, zastarele opreme i potrebe za većom primenom savremenih tehnologija ostaju ključni faktori koji će odrediti budući razvoj.

Održiva poljoprivreda, organska proizvodnja i agroturizam su pravci u kojima se očekuje veliki napredak. Integracija sa globalnim tržištima, uz poštovanje principa očuvanja životne sredine, može omogućiti Srbiji da iskoristi svoj pun potencijal u poljoprivredi.

M.V.