Perspektive razvoja agroturizma u Srbiji
Turizam na selu
Kao zemlja sa prelepom prirodom Srbija poslednjih godina doživljava procvat seoskog turizma. Želja za povratkom u prirodu, rastuće zagađenje u gradovima, mirnije i zdravije okruženje, sve više poslova na daljinu… doveli su do razvoja turizma u seoskim sredinama. A onda je pandemija sve dodatno ubrzala.
Agroturizam je posebna vrsta seoskog turizma koja se odnosi na boravak u seoskim domaćinstvima, gde se gosti mogu upoznati sa tradicionalnim načinom života i isprobati aktivnosti koje odlikuju dnevni život ljudi na selu – lagane radove u poljoprivredi poput branja voća i povrća, pripremu obroka, zimnice… Takođe, agroturizam podrazumeva i upoznavanje sa starim predmetima, oruđima, običajima, kao i zanatima koji su izumrli. Degustacija tradicionalne hrane je nezaobilazni deo ponude. Sve to predstavlja deo kulturnog nasleđa i približava ga gostima, što opet doprinosi očuvanju lokalne tradicije. Nekada je upravo tako izgledao svakodnevni život ogromne većine stanovništva Srbije, pre industrijalizacije i masovne selidbe u gradove. Danas plaćamo da samo malo budemo seljani, da se vratimo korenima i prirodi, tačnije da se kroz autentična iskustva u prirodi vratimo sebi.
Ovakav turizam se lako kombinuje i sa aktivnostima poput šetnji u prirodi, biciklizma, planinarenja, poseta farmama, safari vožnji, jahanju konja. Porodicama je naročito privlačan, jer deca mogu da se upoznaju i igraju sa domaćim životinjama.
Puno je prednosti ovog turističkog koncepta – fizička aktivnost u selu daje priliku za opuštanje i povezivanje s prirodom, razvija svest o važnosti ekosistema, a lokalnu zajednicu približava gostima iz drugih krajeva. Važan aspekt je i edukacija gostiju – bilo da je reč o veštinama pripreme rakije, pekmeza ili izrade rukotvorina, ideja da se na odmoru nauči nešto novo, neobično i korisno svakom gostu može biti primamljiva.
U Srbiji je seoski turizam najrazvijeniji na području Tare, Zlatibora, Šumadije, ali i Vojvodine. Upravo su bački i banatski salaši na neki način utirali put seoskom turizmu. Savršena kombinacija hrane i pića, smeštaja, tradicije, flore i faune, lokalne umetnosti i šarma ponudila je pravi užitak. Pre dvadesetak godina, kada su počela da se otvaraju etno-sela, skoro svako je bilo poznato, jer ih je bilo malo. Ubrzo su počela da niču u svakom kraju i to sada nije samo ugostiteljski objekat, već mesto za potpuni doživljaj, a upravo je doživljaj ono što turizam danas zahteva – hrana koja ostavlja bez daha, ambijent u kojem putujemo kroz vreme, domaćini koji nas zapljuskuju srdačnošću, zanimljive životinje sa kojima se možemo družiti, domaći prirodni i zdravi proizvodi koje možemo kupiti.
Puno mogućnosti za dodatnu zaradu
Kada je reč o dobrobitima za seosko stanovništvo, ovaj oblik turizma je vrlo podsticajan za lokalnu ekonomiju. Gosti kupuju domaće proizvode, što predstavlja važan izvor dodatnih prihoda za poljoprivredna gazdinstva.
Osim što naplaćuju smeštaj i ishranu gostiju, domaćinstva mogu da zarađuju od prodaje suvenira, naplate dodatnih ulaznica za turističke posete i obilaske farmi i plantaža, organizacije radionica sa različitim temama ili plaćenih degustacija vina i proizvoda. Sve to direktno ili indirektno pomaže razvoj sela, zapošljava lokalno stanovništvo i zaustavlja njegov odliv u gradove. Svoju budućnost u tome mogu videti i kuvari, sobarice, zanatlije, posla će biti i za veterinare, trenere, vozače, turističke vodiče.
Tršić, Rudno i Bistrica u trci za svetski izbor najboljeg sela za turiste
Na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija za izbor „Najbolja turistička sela 2025“ Republika Srbija je kandidovala tri sela – Tršić kod Loznice, Rudno kod Kraljeva i selo Bistrica kod Petrovca na Mlavi. Ova inicijativa afirmiše sela koja se ističu kao izuzetna turistička destinacija sa priznatim kulturnim i prirodnim dobrima, koja neguju i promovišu proizvode, vrednosti i način života.
Aktivnost za turiste – priprema zimnice
Pre petnaestak godina na obroncima planine Rudnik otvorena je etno-kuća Moj Zavičaj sa željom da se očuva duh i tradicija šumadijskog sela Trudelj. Mir i pitoma priroda samo stotinak kilometara udaljeni od Beograda pružaju izuzetan odmor od gradskog užurbanog života. Smeštaj za ukupno 12 osoba ima kategoriju četiri zvezdice i ocenu gostiju 9,8. Domaćin Marko Mišić objašnjava da odmor ovde ne mora biti samo pasivan, već da u svojoj ponudi imaju niz zanimljivih aktivnosti.
– Gostima nudimo zanimljivo iskustvo spremanja zimnice sa nama. U bašti mogu da skupljaju plodove, beru voće i povrće, da svi zajedno pripremamo domaću hranu i tradicionalna jela karakteristična za ovaj deo Srbije. Takođe, imamo i domaće životinje sa kojima se gosti mogu družiti – koke, ovce, guske. A za potpuno uživanje imamo bazen, saunu i đakuzi. Sve to se može kombinovati i sa šetnjama po okolnim brdima i šumama – naglašava naš sagovornik.
Ranije su, kako kaže, u Moj zavičaj dolazili uglavnom domaći gosti, a nakon pandemije krenula je prava ekspanzija stranih turista i sada ih ima podjednako. U tom smislu ocenjuje da su mogućnosti za razvoj agroturizma u našoj zemlji zaista velike.
– Najviše gostiju imamo vikendom. Dostupni smo na Bookingu, ali imamo i svoj onlajn sistem za rezervaciju smeštaja. Kod nas dolaze samo gosti koji prethodno rezervišu, što znači da omogućavamo i potpunu privatnost – ističe Mišić.
Finansijsku podršku države ocenjuje kao vrlo korisnu, jer su koristili sredstva iz programa za podsticaj seoskog turizma i to im je dosta značilo za investicione radove na objektima.
Šišanje ovaca – turistička atrakcija u španskim selima
Uzor Srbiji u razvoju agroturizma može biti Španija koja ima vrlo bogatu ponudu za zainteresovane goste. Tamošnja prebogata turistička paleta obuhvata i farme i gazdinstva u selima gde možete hraniti životinje, pomusti krave, čak i šišati ovce. U baštama se beru plodovi, zalivaju biljke, a potom prave džem, sir, jogurt, med, aromatična ulja i, naravno, vino. Neizostavne su i radionice izrade grnčarije i keramičkih ukrasa. A na čuvenoj Ibici nisu samo žurke mamac za goste, već i vođene ture na poljoprivrednim imanjima i farmama.
Seoski turizam oživljava ruralne sredine
Vlada Republike Srbije usvojila je u martu ove godine Uredbu o finansiranju ruralnog turizma u 2025. godini sa ciljem razvoja i unapređenja ovog oblika turizma i ugostiteljstva. Prošle godine je ukupno 256 miliona dinara posvećeno ovom sektoru, dok je budžetom za ovu godinu predviđeno 150 miliona dinara. Ministar turizma i omladine Husein Memić ocenio je da ove investicije potvrđuju važnu ulogu ruralnog turizma u ekonomskom razvoju Srbije, očuvanju kulturne baštine i zaštiti životne sredine.
Jedan od osnovnih uslova za prijavu za dodelu sredstava bila je registracija domaćinstva kao seoskog turističkog domaćinstva. Zaduženi za turizam u Vladi Srbije ističu uverenost da će ovaj sektor u narednim godinama biti ključan za oživljavanje ruralnih sredina i privlačenje većeg broja domaćih i stranih turista.
Broju turista u selima delom će doprineti i vaučeri za subvencionisani odmor u Srbiji u trajanju od najmanje pet noćenja. Ovog aprila podeljeno je ukupno 30.000 vaučera u vrednosti od 10.000 dinara. Pravo na ovu vrstu subvencije imali su penzioneri, studenti, nezaposleni, vojni invalidi, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju, kao i zaposleni sa primanjima do 80.000 dinara mesečno. Prošle godine je građanima bilo dostupno 100.000 vaučera.
V.Ž.V.