Nove tehnologije podstiču investicije u opremu
Nekoliko tehnoloških inovacija u informatici i telekomunikacijama ubrzo bi trebalo da postanu omasovljene i da donesu veliki preokret na tržištima. Nekoliko godina unazad se priča o uvođenju 5G standarda u domaćim telekom mrežama, i dok su početni napori u tom smeru posustali zbog pauziranja u investiranju tokom pandemije, a delom i zbog protivljenja dela domaće javnosti, u razvijenim zemljama, ali sve više i u neposrednom okruženju naše zemlje, 5G je postao realnost. Ova tehnologija omogućava znatno veće brzine prenosa podataka i manju latenciju u poređenju sa prethodnim generacijama mobilnih mreža, te otvara vrata za upotrebu naprednijih aplikacija, za proširenu stvarnost (AR), virtualnu stvarnost (VR), pametne gradove ili Internet stvari (IoT – Internet of Things).
Kombinacija napredne analitike i veštačke inteligencije može poboljšati upravljanje mrežama, predviđanje kvarova i optimizaciju mrežne efikasnosti. Ove inovacije imaju potencijal da se brzo omasove jer nude poboljšane performanse, veću efikasnost i mogućnosti koje mogu promeniti način na koji korisnici koriste telekomunikacijske usluge i uređaje.
Svakako je veštačka inteligencija (AI) tehnologija o kojoj se najviše priča u poslednje dve godine, jer je neviđenom brzinom ušla u domove običnih korisnika, zahvaljujući činjenici da su najveći svetski proizvođači softvera ponudili svoje besplatne verzije čet botova ili programa za obradu slike i zvuka, na bazi AI. Brzina usvajanja AI u stvari je brža od svojevremenog širenja interneta.
Ovo je, međutim, dovelo do iznenadnog skoka tražnje za električnom energijom. Moderni čipovi za procesiranje veštačke inteligencije zahtevniji su i troše više, a u svetu je u toku prava pomama za njima, zbog čega se vlade SAD i zemalja Evropske unije utrkuju u subvencijama za njihove fabrike u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara, kako bi na vreme suzbili jeftiniju konkurenciju iz Kine, i stekli prednost u naučnom i tehnološkom istraživanju dometa nove tehnologije. Dakle, narednih godina nastaviće se rast potražnje za čipovima, izvorima struje, kao i stručnom radnom snagom.
Iako su kreatori programa zasnovanih na AI u početku tvrdili da će ova tehnologija najpre promeniti način na koji se obavljaju automatizovani zadaci i time preusmeriti ljudske kadrove da se bave „kreativnijim i strateški važnijim zanimanjima”, kako je svojevremeno pisao i Time Magazine, u stvarnosti AI je prvo napala radne pozicije kreativaca. Veštački generisane slike i tekstovi po uzoru na određene autore već su preplavili internet i doveli u pitanje sve što znamo o autorskim pravima.
Generativna veštačka inteligencija pomaže kada treba dobiti odgovor na traženi upit pa što je veća njena baza informacija, i njeni odgovori trebalo bi da budu tačniji. Uz korišćenje mašinskog učenja (machine learning) AI se već godinama upotrebljava na društvenim mrežama, gde njihovim korisnicima pokušava da prikaže precizno targetirane reklame, ali sigurno je da ima korisnu upotrebu i izvan ciljanog marketinga. U medicini već sada sa velikom sigurnošću može da predvidi mogućnost za razvoj kancera, tačno ga locirajući i predviđajući njegov tip, uz unošenje dovoljne količine parametara o stanju pacijenta i njegove porodične istorije.
Najnovija istraživanja pokazuju da će u roku od oko dvadeset godina svi podaci na planeti biti digitalizovani, što znači da će datoteka koju će AI obrađivati biti ogromna. To, takođe, zahteva upotrebu velikih kompjuterskih resursa i širenje fizičkih kapaciteta data centara.
Raste tražnja za računarima
Isporuke personalnih računara širom sveta vratile su se rastu u prvom kvartalu ove godine, nakon dve godine pada, prema poslednjim rezultatima istraživačke firme International Data Corporation (IDC). Tržište personalnih računara poraslo je za 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu sa 59,8 miliona isporuka u prvom kvartalu, i vratilo se na nivoe pre pandemije zbog početka ciklusa obnove računara koji su kupljeni tokom pandemije, navedeno je u izveštaju.
Očekuje se da će dostupnost računara sposobnih da podrže veštačku inteligenciju pojačati potražnju za uređajima, pomažući tržištu da se oporavi od pada u narudžbinama nakon kupovne groznice izazvane pandemijom.
Na pad potražnje za računarima u protekle dve godine uticale su visoke kamatne stope i inflacija, što je primoralo preduzeća i pojedince da odlože modernizaciju računarskih sistema. Prema podacima koje je objavio IDC, rast u prvom tromesečju ove godine bio je olakšan zbog poređenja sa lošom godinom, dok je ublažavanje inflacije, takođe, pomoglo oporavku u Americi i Evropi.
Region digitalizovan, Srbija prednjači
U Srbiji 85 odsto stanovništva starijeg od 12 godina koristi internet, a gotovo 97 odsto ispitanika pristupa globalnoj mreži primarno preko mobilnih telefona, pokazalo je prolećno istraživanje portala Naša mreža. U poređenju sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom, rasprostranjenost, kvalitet i upotreba interneta veći su u našoj zemlji.
Građani internet najpre koriste za društvene mreže (YouTube, Instagram, Facebook prednjače), ali uočljiv je jasan trend rasta onlajn kupovine, kao i oglašavanja mikro i malih preduzeća na pomenutim mrežama. Na ovaj način najčešće se kupuje garderoba, pa nameštaj i kućni aparati, dok su na trećem mestu šminka i kozmetički preparati.
Procene Naše mreže su da je u Srbiji tokom 2023. godine potrošeno oko 70 miliona evra na digitalne oblike oglašavanja, a s druge strane, skoro dve trećine internet korisnika u istom periodu obavilo je neku onlajn kupovinu, gde je ukupna vrednost prometa iznosila 1,7 milijardi evra. Jasno je da prostora za dalji rast oglašavanja i te kako ima, dok se trgovina sve više seli u digitalne prostore.
Ukupni prihodi ostvareni na domaćem tržištu elektronskih komunikacija u 2022. godini iznosili su 2,01 milijardu evra i neznatno su bili viši u odnosu na prethodnu godinu. U bruto domaćem proizvodu Srbije prihodi od elektronskih komunikacija su u 2022. godini imali udeo od 3,4 odsto, saopštilo je u svom statističkom godišnjaku Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL). Podaci za 2023. godinu još uvek nisu objavljeni. Najveći udeo u ukupnim prihodima na tržištu elektronskih komunikacija ostvaren je, kao i prethodnih godina, od pružanja usluge mobilne telefonije i činio je čak 61,3 odsto ukupnih prihoda.
Ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija su u 2022. godini iznosile 85,2 milijarde dinara (726 miliona evra), što je za 35 odsto više nego prethodne godine, kada su iznosile 537,7 evra. U strukturi investicija pojedinačno najveće učešće imale su investicije u distribuciju medijskih sadržaja, sa više od 43 milijarde dinara (370 miliona evra), odnosno 51,1 odsto ukupnih investicija u ovom sektoru. Na drugom mestu su ulaganja u fiksnu mrežu sa iznosom od 20,3 milijardi dinara (173 miliona evra).
M.M.