Nedostatak zdravstvenih radnika u Srbiji – problem bez rešenja
Sa istim izazovima se suočavaju sve zemlje u regionu
Problem nedostatka lekara i drugog medicinskog osoblja u Srbiji višegodišnji je problem čije rešenje trenutno nije na pomolu. Najviše nedostaju anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, radiolozi, medicinske sestre i tehničari. Prema podacima Ministarstva zdravlja, Srbija ima tri lekara na 1.000 stanovnika, što je ispod evropskog proseka. Pored toga, mnogi zdravstveni radnici odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada i većim platama. Država je uvela programe specijalizacija i dodatne beneficije kako bi zadržala medicinsko osoblje, ali izazovi i dalje ostaju ozbiljni.
Kao jedan od razloga nastanka ovog problema najčešće se navodi želja lekara i drugog medicinskog osoblja da nastave da rade u inostranstvu gde, pored veće zarade, imaju mogućnost da rade u bolje opremljenim ustanovama u kojima dobijaju i priliku da se stručno usavršavaju. Takođe, obim posla je manji, za razliku od srpskih uslova u kojima, zbog malog broja ljudi, lekari nekada dnevno pregledaju i po sedamdesetoro pacijenata, što je stvara iscrpljenost i osećaj velikog pritiska i opterećenosti kod zdravstvenih radnika.
Ipak, postavlja se pitanje zašto biraju da odu iz matične zemlje u kojoj je privatni sektor u procvatu i koji lekarima omogućava, takođe, rad u savremenim uslovima i veću zaradu? Nekada razlozi odlaska idu dalje i tiču se sveukupne atmosfere koja vlada u društvu i koju građani žele da zamene životom u uređenijim sistemima. Iz Srbije je u inostranstvo u poslednjih deset godina otišlo 6.000 lekara, a samo za deset meseci ove godine izgubili smo 399 lekara, piše Beta. Trenutno u Srbiji radi 21.000 lekara.
Sa istim problemom suočavaju se i sve zemlje u regionu – Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravlje, u ovoj zemlji bivše Jugoslavije trenutno radi oko 15.047 lekara. Međutim, kao i u Srbiji, i Hrvatska se suočava sa značajnim izazovima zbog odlaska lekara u inostranstvo. U poslednjih deset godina, iz Hrvatske se iselilo više od 1.200 lekara. Nakon što je 2013. godine Hrvatska postala članica Evropske unije, lekarima je put u inostranstvo postao još otvoreniji, a kao glavni razlog napuštanja zemlje navodi se Loše upravljanje i organizacija sistema, što je primarni razlog, čak pre profesionalnih aspiracija lekara, koji su drugi motiv odlaska, pokazalo je istraživanje hrvatskih sociologa, objavljeno u časopisu Migracijske i etničke teme. To je jedno od prvih obuhvatnijih istraživanja koje je pomoću kvalitativne metodologije nastojalo da analizira i razume motive odlaska.
Predlozi rešenja od strane vlasti postoje, a vreme će pokazati njihovu učinkovitost. Novi list piše da lokalne vlasti u Hrvatskoj nude materijalne podsticaje, uključujući povećanje plata i stambeno zbrinjavanje za lekare koji su spremni da rade u udaljenim područjima. Takođe, u nekim županijama, poput Primorsko-goranske i Grada Cresa, pokrenuti su pilot-projekti izgradnje stanova za zdravstvene radnike kako bi ih motivisali da ostanu i rade u tim sredinama.
U Hrvatskoj postoji i inicijativa za smanjenje administrativnih obaveza lekara kako bi se mogli više posvetiti pacijentima. Hrvatska, takođe, radi na olakšavanju procesa nostrifikacije diploma za strane lekare kako bi ih privukla da dođu i rade u Hrvatskoj, piše Hrvatska danas.
Prema podacima 90-ih godina u Severnoj Makedoniji bilo je 18.000 lekara, a sada je taj broj manji od 7.000. Svake godine 200 do 250 lekara opšte prakse i specijalista javnog zdravlja napusti Makedoniju, rekao je predsednik Makedonskog lekarskog društva Goran Dimitrov na manifestaciji organizovanoj uoči Svetskog dana zdravlja u aprilu 2024. godine, prenosi Nova Makedonija.
Nova makedonska vlada je započela promene u zdravstvu smenom nekih od dosadašnjih direktora u skopskim klinikama i bolnicama.
Kako bi rešila isti problem, Crna Gora planira da razvije efikasan plan kadrovske politike za narednih deset godina. Takođe, radi na olakšavanju procesa nostrifikacije diploma i nalaženju posla za medicinske radnike, piše RTCG.
Bosna i Hercegovina ima slične probleme, posebno sa nedostatkom lekara opšte prakse. Jedan od pristupa je reforma zdravstvenog sistema, uključujući bolje upravljanje ljudskim resursima i povećanje plata za lekare. Takođe, postoji inicijativa za smanjenje administrativnih obaveza lekara kako bi se mogli više posvetiti pacijentima.
U svim zemljama regiona brojke su ispod proseka u poređenju sa zemljama Evropske unije, gde na isti broj stanovnika postoji najmanje 400 lekara.
Za isti problem koji muči ceo region prožimaju se isti ili slični predlozi rešenja kao što su bolje upravljanje ljudskim resursima i smanjenje obima posla, povećanje plata, stipendije, poboljšanje uslova rada. I pored toga trend odlaska se nastavlja, jer za neke sistemske promene potrebne su godine. Ipak, postavlja se pitanje ko će da leči ljude do tada?
Situacija sa nedostatkom kvalifikovane radne snage nije nova i prisutna je u skoro svim oblastima. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji najviše ljudi nedostaje u IT-u i građevinarstvu. Kao veoma deficitarni profili navode se i vozači, kuvari, zavarivači, čistači itd. Zapošljavanje stranaca korisna je i neophodna mera koju primenjuju mnoge zemlje, pa je tako odskoro normalna pojava da u autobusu gradskog prevoza vozač je Nepalac ili da na gradilištima čujemo turski jezik.
Da li ista sudbina čeka zdravstvo? Da li ćemo morati da dovodimo strance koji će da nas leče? Da li možemo da ponudimo dovoljno atraktivne uslove za lekare iz inostranstva u odnosu na Zapad? Pitanja su na koja za sada ne postoje odgovori. Tržišne prilike i migracije stanovništva u uskoj su vezi i prirodno se nameću mimo volje pojedinaca ili državnog vrha. Dakle, susret u ordinaciji sa pedijatrom iz Nepala ili anesteziologom iz Indije ne bi trebalo da nas iznenadi u skorijoj budućnosti.
M.V.A.