Navala stranih gostiju i ogroman devizni priliv od turizma

Srbija obara rekorde u turističkoj privredi

Za turizam u Srbiji tokom 2024. godine može se, bez imalo preterivanja, jednostavno reći da – cveta! Prema podacima Ujedinjenih nacija, Srbija je za prvih devet meseci ostvarila rekordan rezultat – najveći skok prihoda od turizma u odnosu na prihod iz istog perioda 2019. godine. Konkretno, zarada u ovoj grani privrede je skoro duplo veća nego što je bila u periodu januar-septembar u godini koja je prethodila pandemiji.

– Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci 2024. godine iznosio je 2,1 milijardu evra, što je za 11 odsto više u poređenju sa istim intervalom tokom 2023. godine – objasnio je nedavno ministar turizma i omladine Husein Memić.

On je istakao i da je tokom godine primećeno povećano interesovanje stranaca za banjske i planinske centre u našoj zemlji. Najviše noćenja stranih gostiju beleže Vrnjačka Banja i Banja Vrdnik, dok su među planinama, navodi on, za strance najprivlačniji Zlatibor, Kopaonik i Fruška gora. Kada je reč o gradovima, najatraktivniji svakako ostaju Beograd, Novi Sad i Kragujevac.

I poslednji kvartalni izveštaj Evropske turističke komisije iz novembra 2024. godine pokazuje rast deviznog priliva od turista iz inostranstva od čak 116 odsto u odnosu na godinu pre pandemije korona virusa. Podaci govore i da je u posmatranom periodu u više od polovine evropskih zemalja došlo više turista nego 2019. godine, a da je Srbija rekorder sa čak 34 odsto više turista.

Turci najbrojniji gosti

Iz sezone u sezonu primetna je promena strukture stranih gostiju, a prema poslednjim podacima Ministarstva turizma i omladine, tokom 2024. godine u Srbiju su najviše dolazili gosti iz Turske. Svojevrsnoj „navali“ Turaka na srpsku prestonicu značajno su doprineli niskotarifni avio-letovi i blizina destinacije, pa je Beograd za njih lako postao atraktivno mesto za produženi vikend.

Građani Rusije su i dalje u samom vrhu, na drugom mestu po broju posetilaca u Srbiji, a brojnosti svakako doprinose kako turisti, tako i doseljenici koji čekaju rešenje svog statusa. Na listi ih slede gosti iz Kine koji su preplavili turističke atrakcije u Srbiji, a nakon uspostavljanja novih direktnih letova broj turista iz ove daleke zemlje vrtoglavo raste. Od januara će još jedna avio-linija povezati Beograd i Šangaj. Primetan rast broja gostiju beleži se i iz tri evropske zemlje – Slovačke, Češke i Portugala, ali i iz Sjedinjenih Američkih Država.

Ovakvi rezultati ne čude jer je iz godine u godinu turistički potencijal Srbije sve veći, imajući u vidu njene prirodne lepote i kulturno nasleđe. Upravi zato manastiri, tvrđave, planine, reke, vodopadi, banje, gradovi i festivali privlače domaće goste, turiste iz regiona i Evrope, ali sve više i posetioce iz dalekih zemalja.

– Manastiri jesu najvrednije što imamo kad je reč o kulturnom nasleđu u Srbiji, međutim, strani gosti više traže prirodne lepote, radije žele da vide Taru, Uvac, Resavsku pećinu, Zlatibor. Ljudima to treba, jer apsolutna većina naših turista dolazi upravo iz gradova – objašnjava Željko Petrović, jedan od najpoznatijih i najtraženijih turističkih vodiča u Srbiji.

A uživanje u prirodnim lepotama i mirnijem ambijentu nudi i seoski turizam. Iako je već godinama dosta popularan u Srbiji, nakon pandemije je dodatno buknuo otvaranjem brojnih etno-sela, salaša, seoskih domaćinstava, a novčana injekcija u vidu državnih subvencija trebalo bi dodatno da pomogne domaćinstvima koja su se opredelila za ovu vrstu biznisa. Vlada Srbije je za podsticaj razvoja i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva tokom 2024. godine izdvojila više od 250 miliona dinara.

Oporavku čitavog turističko-ugostiteljskog sektora u Srbiji, nakon što je uzdrman velikim ograničenjima u svom radu tokom pandemije, značajno je doprinela i podela vaučera za odmor u našoj zemlji. Tokom 2024. godine sto hiljada građana iz određenih kategorija dobilo je vaučere u vrednosti od po 10.000 dinara koje su iskoristili za plaćanje aranžmana u Srbiji. Prethodne godine podeljeno je čak 200.000 vaučera.

U društvu prestižnih

Kada je reč generalno o smeštajnim kapacitetima u Srbiji – hotelima, turističkim naseljima, apartmanima, njihov broj se poslednjih desetak godina prilično povećao, a prestonica je od nedavno i domaćin luksuznog hotela iz čuvenog njujorškog lanca St. Regis, jedinog iz kategorije visokog luksuza u našoj zemlji. To je potpuno zaokružilo ponudu smeštaja za baš svaki džep, pa u Srbiji sada možete prenoćiti i za pet, ali i za više od 600 evra. Smeštaj se može izabrati i putem poznatih platformi kao što su Booking i AirBnB koje su veoma popularne u Srbiji i koje su u turističku branšu uvukle ogroman broj stanodavaca, vlasnika vikendica, kao i investitora.

Pred novogodišnje praznike srpski ugostitelji počašćeni su i dugoočekivanim Mišlenovim zvezdicama, prestižnim priznanjem za kulinarsku izuzetnost. Jedan beogradski i jedan restoran kraj Dunava u Slankamenu svrstani su tako na svetsku gastro mapu.

Rekordima se hvali i beogradski Aerodrom Nikola Tesla koji je sredinom decembra dočekao osmomilionitog putnika od početka godine. Posle radova na proširenju koji su započeti 2019. godine, kapacitet aerodroma je daleko veći, a francuski koncesionari, koji njime upravljaju od 2019. godine, imaju cilj da u naredne dve decenije nastave rast i do kraja koncesije dostignu broj od 15 miliona putnika godišnje.

Neophodan red na tržištu smeštaja

Kao i u drugim privrednim oblastima siva zona poslovanja primetna je i u turističkoj branši. Reč je najčešće o nelegalnim stanodavcima, što su potvrdili i podaci iz čuvene Bele knjige, publikacije Saveta stranih investitora u Srbiji kojom se Vladi Srbije daju preporuke za poboljšanje poslovanja.

– Visoki udeo sive ekonomije u sektoru turizma i ugostiteljstva (čak do 40, 50 odsto, posebno kod zakupa smeštaja od vlasnika-fizičkih lica preko raznih onlajn platformi) negativno utiče na profitabilnost i kvalitet usluga smeštaja i na ukupnu konkurentnost srpskog turizma. Pored toga, ovakva praksa omogućava nelojalnu konkurenciju u odnosu na objekte koji posluju legalno – analizira se u publikaciji.

Regulisanje tržišta zakupa smeštaja bilo je povod i nedavnog sastanka predstavnika kompanije Booking sa ministrima finansija i turizma u Vladi Srbije. Zajednički cilj je uspostavljanje reda na tržištu u skladu sa domaćim Zakonom o ugostiteljstvu, ali bez ograničavanja rada ove popularne platforme za pronalazak smeštaja. Poruka je jasna –ugostitelji koji nisu registrovani u Centralnom informacionom sistemu eTurista neće moći da nastave biznis. Ovaj sistem je kreiran kako bi se evidentirali svi ugostiteljski objekti za smeštaj i omogućava kategorizaciju ne samo hotela, već i objekata poput apartmana, kuća ili seoskih turističkih domaćinstava.

Aktuelna Strategija razvoja turizma važi do 2025. godine, pa je potrebno definisati novu, na šta ukazuje i Bela knjiga, pre svega zbog novih okolnosti i potrebe za redefinisanjem strateških ciljeva i njihovog praćenja kako bi se omogućio održivi razvoj turizma.

Pomoć Evrope

Veliku podršku razvoju turizma u Srbiji pružaju Evropska unija i Vlada Nemačke kroz višegodišnji projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ u okviru kojeg su rekonstruisani važni kulturno-istorijski objekti i podržan razvoj zaposlenih u turizmu.

Ovaj projekat, vredan čak 24 miliona evra, deo je šireg projekta EU pod nazivom „EU za tebe“, i obuhvatio je izgradnju Centara za posetioce Feliks Romulijane, jedinog arheološkog lokaliteta u Srbiji koje je na UNESCO listi svetske kulturne baštine, radove u tvrđavi Fetislam, u Rajačkim pimnicama, kao i na Golubačkoj tvrđavi. Takođe, 184 privatnika koji se bave turizmom dobilo je bespovratna sredstva za razvoj svog poslovanja, a fokus je bio na povećanju mogućnosti i radnih mesta za žene i mlade.

Srbija će za nešto više od dve godine biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO 2027, a najveću korist od te manifestacije imaće upravo turizam. Očekuje se da Srbiju tokom tromesečnog trajanja izložbe posete delegacije iz više od sto zemalja sveta, kao i ogroman broj turista – veruje se i nekoliko miliona.

V.Ž.V.