Mlade vinarije kao ključ razvoja vinskog turizma

Srbija na vinskoj mapi Evrope

Vinski turizam u Srbiji je u stalnom razvoju i postaje sve značajniji deo turističke ponude zemlje. Ova grana turizma se intenzivno razvija od 2000. godine, a pioniri vinskog turizma u Srbiji su vinarije Aleksandrović i Radovanović u Šumadiji.

Razvoj vinskog turizma doprinosi pozicioniranju i prepoznatljivosti određenih turističkih regiona, stvarajući konkurentsku prednost. Srbija ima mnogo toga da ponudi u ovom segmentu, kako domaćim, tako i stranim turistima, ali neophodna su ulaganja u infrastrukturu, marketing, rešavanje pitanja ulaska u Evropsku uniju, kao i prepoznavanje vinskog nasleđa da bi Srbija dobila svoje mesto na vinskoj mapi Evrope i šire.

„Vinarstvo je bilo u velikom kolapsu devedesetih godina kada su svi veliki sistemi poput Godomina, Vinožupe, Navipa, Čoke, Rubina i Erdevika krenuli da propadaju zbog celokupne situacije u zemlji. Proces proizvodnje vina bio je u padu i to je trajalo do 2000. godine, od kada kreće novo doba za vinarstvo u Srbiji. Ovo razdoblje je obeležilo osnivanje u početku malih, privatnih vinarija. Bilo je onih koji su otkupili neki deo velikih sistema, kao što je bio slučaj sa vinarijom Kovačević koja je kupila podrume u Irigu, ali ti sistemi nemaju vinski turizam u svom fokusu, njih pre svega zanima masovna proizvodnja vina koja nisu premijum kategorije”, kaže na početku razgovora Radoslav Radojević, vlasnik vinarije Plavinac iz Smedereva i izvršni direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije i član Beogradskog udruženja vinara.

Smatra da mlade vinarije koje se dižu iz pepela, formiraju i osnivaju, su ključne za razvitak vinskog turizma. Upravo ovi mali proizvođači su ti koji u ovoj grani turizma mogu da naprave značajan prihod i posvete se tome na profesionalan način.

„Treba napomenuti da veliki broj ljudi koji su vlasnici malih vinarija, kao što sam i ja, se ne bave samo vinom i to im nije primarni posao, već imaju iskustva i u drugim vrstama biznisa i veoma su edukovani u svim sferama. To su sve činjenice zbog kojih očekujem da će se vinarstvo ubrzano razvijati i da će kompenzovati period stagnacije 90-ih godina“, ističe Radojević i dodaje da ponekad vlasnici malih vinarija su čak na društvenim pozicijama koje im omogućavaju da utiču na celokupnu situaciju u ovom sektoru.

Klima za razvoj vinarstva i vinogradarstva je povoljna i podrška države postoji, smatra. Naravno, put od želje do realizacije je prepun poteškoća i prepreka koje treba preskočiti, a najveći kamen spoticanja su zaposleni u ministarstvima koji zbog nedovoljne edukacije usporavaju mnoge procese. Često mu je bilo postavljeno pitanje zašto se bavi vinarstvom, ako od toga ne zarađuje.

„Moj odgovor je da to volim i da radim nešto što smatram da će biti isplativo za deset, dvadeset godina. Verujem da će u budućnosti ljudi želeti da dođu u Srbiju samo zbog činjenice da će ovde moći da probaju dobra vina. Nažalost, na vinare se gleda kao na bogate ljude koji su se obogatili u ovom biznisu, a istina je drugačija”, konstatuje.

Presudna stavka za razvoj vinskog turizma u Srbiji smatra da je ulazak Srbije u Evropsku uniju.

„Ne možemo da budemo turistička destinacija, a da se na našoj granici čeka četiri sata da bi se ušlo u zemlju. Toga u Evropi nema. I dok to ne shvatimo, Nemac će radije da sedne u kola i da ode u Hrvatsku, da za tri sata stigne u Dalmaciju, dok će kod nas da provede pet sati na graničnom prelazu Horgoš”, ističe.

Vinski turizam u Hrvatskoj, na primer, beleži daleko veći broj poseta nego kod nas, u tom pogledu naši susedi su značajno odmakli. Više je razloga, a jedan od njih je svakako to što su deo Evropske unije.

„U hrvatskim vinarijama sasvim je normalna pojava da svaki dan u nedelji u vreme ručka imate najavljene i nenajavljene posete turista kako domaćih, tako i iz inostranstva”, otkriva.

Za priliv gostiju iz inostranstva infrastrukturni problemi su glavna prepreka. Toga je svestan i naš sagovornik i konstatuje da do Smedereva, koje je i zbog svog nasleđa značajna vinska destinacija, turistima nije omogućeno da dođu.

„Kruzer svaki dan krene iz Evrope i ide do Golubca. Može da pristane u Golubcu, Gradištu, Kostolcu, ali u Smederevo gde ima 100.000 ljudi ne može da svrati, zato što Smederevo ima luku za teretne brodove, ali nema luku za civilne brodove. Dakle, Smederevo je slepo crevo, zbog nedostatka uvezanosti sa postojećom infrastrukturom. Ovaj problem nemaju druge vinske destinacije kao Topola, Fruška Gora, iako je Smederevski kraj od davnina poznat kao vinogradarski“, objašnjava i konstatuje da dok ne rešimo pomenute probleme možemo da se orijentišemo na domaće tržište i da to nije zanemarljivo.

Pojedinačne posete su za sada najčešći oblik vinskog turizma i da nije toga pola malih vinarija bi se zatvorilo, smatra, ali zahvaljujući tome, opstaju.

„Ako imaju i jednom nedeljno grupicu koja im donosi nekoliko stotina evra prihoda na ime te degustacije, a kasnije i da neko na osnovu toga kupuje vino od njih za neka slavlja, onda je vinariji obezbeđen opstanak“, otkriva.

Na pitanje kako se vinarije reklamiraju i animiraju posetioce, Radojević kaže da treba krenuti od veb-prezentacije koja je često jednojezična, što nije dobro, ali da je za svaki korak potrebno obezbediti sredstva, a mnoge male vinarije imaju veoma skromne budžete za reklamiranje, veb-prezentovanje, reklame na društvenim mrežama.

Smatra da su u njegovom slučaju dve stvari bile presudne. Na prvom mestu vrhunski kvalitet vina. U vinariji Plavinac ustanovljen je običaj da onaj ko je prvi put u poseti vinariji, dobije flašu vina na poklon. U pitanju je pravilo koje će postojati dok bude i vinarije, kaže Radojević. Ovaj običaj stvara lepe emocije kod ljudi. Degustacija može i da se zaboravi, ali ne i osećaj kada sa prijateljima otvorite i podelite flašu vina, smatra.

Učestvovanje na sajmovima, manifestacijama, takođe, predstavlja oblik promocije. Najviše četiri do pet puta godišnje učestvuju na manifestacijama posvećenim vinu, od kojih je najznačajnija Open Balkan, ali rado izlažu i na Zemunskom salonu vina i umetnosti u Madlenianumu, a u njegovom gradu, obavezno je pojavljivanje na tradicionalnoj manifestaciji Smederevska jesen.

Treći vid promocije, koji, takođe, smatra značajnim je učešće i pojavljivanje u televizijskim emisijama koje obrađuju temu vina, vinogradarstva i vinskog turizma. Prema njegovim rečima broj ljudi koji gledaju emisije tog tipa je značajno veći od njegovih očekivanja.

Takođe, u vinariji Plavinac, moguće je jednom nedeljno u trajanju od dva sata doći na besplatnu degustaciju.

„Besplatne degustacije smo počeli da radimo kako bismo sa našim asortimanom upoznali menadžere iz distributerskih kuća, restorana i konobare, i to već daje odlične rezultate. Ljudima odgovara spontanost i opcija koja ne podrazumeva zakazivanje ili plaćanje unapred. Pored toga, bavimo se još nekim biznisima, pa onda možemo partnerima i klijentima iz te sfere da prezentujemo kroz posetu vinariji i degustaciju čime se još bavimo, a oni tu priču mogu dalje da prenesu“, objašnjava.

Značaj imaju i saradnje sa turističkim organizacijama, agencijama i ferijalnim savezima. Vinarija Plavinac za sada ostvaruje saradnju sa TO Pančevo i TO Smederevo. Takođe, jedna je od retkih vinarija u Srbiji koja ima istorijski važne lokalitete.

Imanje na kom se vinarija nalazi je ispred vile Obrenovića, a na drugom lokalitetu vinarije Plavinac, u vinogradu Orešac, nalaze se ostaci rimskog utvrđenja Mons Aureus (Zlatno brdo). Čak je u vinariju ugrađeno kamenje i opeka iz 1. veka p.n.e., 1. veka n.e. i 2. veka n.e.

Priča o nasleđu, a u ovom slučaju o vinskom nasleđu, veoma je bitna tema, posebno u kontekstu razvoja vinskog turizma. Iako postoji, kao neprepoznato, nema značaj koji bi moglo da ima i ostaje samo na nivou potencijala.

„Ljudi generalno ne prepoznaju šta je nasleđe koje treba sačuvati za buduće generacije. Jedno od takvih je i vinsko nasleđe u Srbiji”, kaže Nataša Rašković, direktorka udruženja Pro.Tok21 za podršku lokalnom održivom razvoju iz Smedereva, koja na primeru svog grada objašnjava koliko je priča o nasleđu stavljena u zapećak, iako treba da bude ključna stavka za razvoj svake vrste turizma.

„Svi u Smederevu znaju za centralnu manifestaciju Smederevska jesen, koja je prvi put održana krajem 19. veka, kraljeve vinograde gde je vila Obrenovića, stari Vinski podrum. Takođe, građani Smedereva sećaju se i Godomina, koji je bio poljoprivredni kombinat u vreme stare Jugoslavije i koji je ugašen 2000. Dakle, nasleđe postoji, ali nije stavljeno u prvi plan“, kaže Rašković.

Organizacija Pro.Tok21 je 2021. godine rešila da revitalizuje priču o vinskom nasleđu Smedereva, tako što je kroz niz aktivnosti i istraživanja predstavila istorijske činjenice i uključila čitavu zajednicu.

„To je sve zajedno dalo jedan sjajan efekat. Tema vinskog nasleđa se podigla u javnosti. Onda smo sav prikupljeni materijal digitalizovali i podigli na našu platformu Nasleđe.rs. Interesovanje za priču o vinu je bilo izuzetno veliko, naročito za Vinski podrum, što je jedna fenomenalna zgrada koja je jedinstvena na nivou cele Srbije i za koju smo mi tada kod Republičkog zavoda za zaštitu spomenika pokrenuli inicijativu da se zaštiti”, ističe i dodaje da priča o nasleđu može da se upakuje u mnoštvo lokalnih priča koje bi bile referentne tačke za turističke obilaske.

U Smederevu je trenutno aktivno osam vinarija koje proizvode odlična vina, a neka od njih vrhunska, koja pobeđuju na različitim sajmovima i takmičenjima. Dakle, Smederevo treba da bude prepoznato kao vinski grad, gde neko može, osim što će obići vinske tačke, da kupi dobro vino.

Činjenice govore da potencijal postoji i da je ogroman, ali neiskorišćen. Prema anketi koju je sprovodila organizacija Pro.Tok21, vinarija Jeremić i vinarija Plavinac potvrdili su da je velika prepreka za dalji razvoj nepostojanje opšte turističke infrastrukture.

„Naša turistička organizacija je bila ugašena preko pet godina. Postoji jedna inertnost vezana za razvoj turizma, koja se sada, eto, moram da priznam, polako menja, pod uticajem svih nas, jer smo i mi, kao organizacija, vršili pritisak da se turizam proglasi jednim od prioriteta razvoja grada, što je učinjeno u Planu razvoja grada prošle godine. Mi bismo voleli da u svakom smederevskom pabu i kafiću vidimo neko univerzalno smederevsko vino. Tako nešto može da se očekuje u Francuskoj. Trebalo bi iskoristiti potencijal koji imamo”, objašnjava i dodaje da je naše nasleđe evropsko i da ono treba da nam bude spona sa Evropom više od zakona i propisa, kao i da je to vrlo aktuelan trend širom Evrope i sveta, da se na bazi kulturnog nasleđa razvija održivi turizam.

M.V.A.