Ko će raditi u privatnim laboratorijama i novootvorenim klinikama?

Poslednjih decenija primetan je rast broja privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Iako je privatna praksa postojala i ranije, organizovani privatni zdravstveni sektor počinje da se razvija i postaje integralni deo sistema zdravstvene zaštite u Srbiji, moglo bi se reći „rame uz rame” sa državnim zdravstvenim ustanovama. Tim povodom još 2014. godine vlasnici privatnih bolnica i ordinacija osnovali su Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, sa ciljem da privatni zdravstveni sektor bude prepoznat kao ravnopravan deo sistema zdravstvene zaštite.

Nameće se pitanje šta je uslovilo ubrzan razvoj privatnog zdravstvenog sektora i koliki je potencijal ovog tržišta? Pored privatnih ordinacija i klinika, veliki broj privatnih laboratorija je sve prisutniji.

DMBS (Društvo medicinskih biohemičara Srbije) informiše o procesu akreditacije medicinskih laboratorija u Srbiji, što je ključno za održavanje standarda kvaliteta i nepristrasnosti u laboratorijskim ispitivanjima. Prema njihovim navodima postoji više razloga porasta broja medicinskih laboratorija.

Neki od njih su rastući trend svesti o zdravlju i preventivnoj medicini, liberalizacija tržišta i povoljni uslovi za investiranje išli su na ruku povećanoj potražnji. Uvođenje međunarodnih standarda kao što su ISO IEC 17025 i ISO 15189 povećalo je poverenje u kvalitet i kompetentnost laboratorija, što je dodatno podstaklo razvoj. Sa druge strane dostupnost savremenih tehnologija i opreme omogućilo je laboratorijama da prošire spektar usluga i poboljšaju preciznost testiranja. Ne treba zanemariti ni rast medicinskog turizma u Srbiji, koji je, takođe, uticao na razvoj laboratorija, jer strani pacijenti traže kvalitetne medicinske usluge.

Trenutno, trend otvaranja privatnih laboratorija u Srbiji se nastavlja, vođen povećanom potražnjom i razvojem zdravstvenog sektora. Međutim, kao i u svakoj industriji, postoji prirodna granica rasta koja zavisi od tržišne zasićenosti i ekonomske održivosti.

Kako se tržište razvija, može doći do konsolidacije, gde manje laboratorije postaju deo većih lanaca ili se spajaju kako bi ostale konkurentne. Takođe, regulatorni okvir može uticati na broj laboratorija, postavljajući standarde i akreditacije koje moraju biti ispunjene.

U budućnosti, očekuje se da će se tržište stabilizovati, a broj laboratorija će se prilagoditi stvarnim potrebama stanovništva i kapacitetima zdravstvenog sistema.

Ne treba zanemariti jednu od gorućih tema srpskog zdravstva, a to je masovni odlazak medicinskog osoblja i lekara u inostranstvo. Ko će raditi u novootvorenim ustanovama, kada je trenutno prisutan deficit medicinske radne snage i stručnjaka u svim oblastima. Čak više stotina lekara godišnje zatraži potvrdu za rad u inostranstvu. Ovo može dovesti do preopterećenosti postojećeg osoblja i uticati na kvalitet zdravstvenih usluga.

Male plate i loši uslovi rada navode se kao jedan od osnovnih razloga za odlazak. Iako je država poslednjih godina u više navrata povećavala iznose primanja u ovom sektoru, nije uspela da dovoljno stimuliše zaposlene da ostanu u zemlji, jer naši lekari i dalje imaju najniže plate u regionu.

Prema pisanju sajta OzonPress specijalisti u Severnoj Makedoniji imaju oko 1.500 evra, u BiH, Albaniji i Bugarskoj primaju oko 2.000, u Sloveniji od 2.000 do 3.000, a primanja subspecijalista idu do 4.000 evra. U Hrvatskoj lekar specijalista može da računa na 2.797 evra, a subspecijalista na 2.965 evra. Slično je i u Crnoj Gori gde specijalista ima 2.500, a subspecijalista oko 3.000 evra. Toj zemlji nedostaju lekari, pa visokim zaradama pokušava da privuče stručnjake iz okruženja, masovne pozive šalju i srpskim doktorima kojima je to privlačnija opcija nego odlazak za Nemačku ili Francusku. U Srbiji lekar opšte prakse ima oko 900 evra, specijalista 1.100 dok subspecijalista prima oko 1.200, a medicinske sestre i tehničari u proseku 570.

Ako pogledamo broj agencija koje se bave zapošljavanjem naših radnika u inostranstvu, u pitanju je veoma razrađen sistem koji počiva na zainteresovanosti naših ljudi da odu iz zemlje sa jedne strane i velike potražnje za kvalifikovanom radnom snagom sa druge strane uz priliku za bolju zaradu i bolje uslove rada.

Prema rečima Bojana Tanaskovića, vlasnika agencije za zapošljavanje u zemlji i inostranstvu Novotek radna snaga, trenutno je velika zainteresovanost i potražnja u inostranstvu, konkretno u Nemačkoj, za medicinskim kadrom, mnogo veća nego što naš kadar traži poslodavce u istoj zemlji.

„Veća je potražnja kadra, nego što kadra ovde ima”, kaže Tanasković i dodaje da poslodavci najviše potražuju srednje stručna zanimanja medicinske struke, od opštog smera, pa sve do farmaceutskog tehničara, a što se tiče visokoobrazovanog medicinskog kadra takođe je jako traženo i popularno. Lekarima posredstvo agencije nije previše potrebno, poznavanje jezika, obrazovanje i iskustvo u radu otvaraju im vrata.

Motivi za započinjanje života na novoj adresi u inostranstvu mogu biti mnogobrojni.

„Postoji više kategorizacija radnih migracija. Radne migracije su popularne u celom svetu, a ne samo u Srbiji. Ljudi čak odlaze i iz Nemačke u Australiju iz emotivnih razloga, tako i naši ljudi imaju više motiva za odlazak, a oni oni mogu biti ekonomski, društveni, socio-politički itd. Istakao bih i da je za visokokvalifikovano medicinsko osoblje često motiv usavršavanje i sticanje znanja u inostranstvu, kao i sticanje dodatnog iskustva i rad u uslovima gde postoji naprednija tehnologija. Dakle, kod visokobrazovanih veći motiv je ulaganje u znanje, a zarada dolazi kao posledica, a srednja stručna sprema odlazi više zbog novca”, zaključuje Tanasković.

Nedostatak medicinskog osoblja ostaje izazov koji će, ako se ne reši, imati dalekosežne posledice na kvalitet zdravstvenih usluga u Srbiji čije će rešavanje podrazumevati ozbiljniju strategiju, pa čak i uvoz radne snage.

M.V.A.