Kako generativni alati menjaju profesiju

Digitalne inovacije u vođenju poslovnih knjiga

Svakodnevno svedočimo digitalnoj revoluciji koju sprovodi veštačka inteligencija (AI). Za relativno kratko vreme, tačnije od 2023. godine, kada je širem auditorijumu postala dostupna kroz besplatne platforme, pošlo joj je za rukom da se uvuče u gotovo sve pore poslovnog sveta menjajući iz korena tradicionalne modele rada i tržište. Nastaju nova zanimanja u čijem središtu interesovanja je što bolje poznavanje i primena svih dostupnih generativnih alata da bi se unapredilo poslovanje i ostvarili rezultati (i prihodi), a ispoštovali principi vremenske efikasnosti.

Kao protivteža, postavlja se pitanje šta je sa poslovima koji zavise od „papira i olovke”, odnosno posmatrano kroz ekonomski diskurs – gde su računovođe i knjigovođe u vreme ubrzane digitalizacije? Da li im AI olakšava svakodnevni rad ili je sve samo borba sa vetrenjačama?

Etički aspekt primene veštačke inteligencije, iako bi trebalo da bude jedna od nasušnih tema današnjice, ostavljamo za drugu priliku. Iz poslovne vizure, ovaj napredni oblik mašinskog učenja je postao podrazumevan širom sveta u mnogim oblastima, među kojima je računovodstvo jedan od pionira. Kompanije implementiraju AI u svoje kadrovske službe i strateške planove. Prema pisanju BBC-a, 73 odsto donosilaca odluka oseća potrebu da usvoji AI u radu. Dakle, sve je veći broj poslodavaca, i u svetu i kod nas, koji više ne dovode u pitanje samo uvođenje, već se pitaju kako izvući najbolje iz toga kroz razne aplikacije, programe i druge proizvode koje plasiraju na tržište, poput AI agenta i sličnih tehnoloških kreacija.

Suviše je dobro da bi bilo istinito, oprezno pomišljaju mnogi. Podaci iz gorepomenutog izvora pokazuju da 43 odsto menadžera još nije započelo svoje AI poslovanje. Moglo bi se reći da se poslovni svet ipak još uvek klacka uprkos brojnim agendama o upotrebi veštačke inteligencije. Gotovo hamletovska dilema – „da li ostati na starom modelu rada ili izmeniti se kroz AI, potencijalno napredovati” dominira snažno i u svetu računovodstva.

Koje su prednosti upotrebe AI u računovodstvu i knjigovodstvu

U najkraćem – jedan se bavi evidencijom, unosom podataka, te praćenjem prihoda, pisanjem izveštaja, a drugi analizom, savetovanjem, procenom, ima ovlašćenje, visoko obrazovanje i tako dalje. Dakle, ako se posmatra sama priroda posla koji obavljaju računovođa i knjigovođa, može se videti da je osnovna prednost primene AI ili klaud modela za skaliranje u bržoj obradi velikog broja podataka za šta je čoveku potrebna „večnost”. Zamislite hrpe papira na radnom stolu koje morate da pregledate do ponedeljka, a dobili ste ih u petak…

Veštačka inteligencija odrađuje dosadni deo posla, na primer obradu faktura, evidenciju transakcija, pisanje dokumentacije i slično. Sistemi na bazi generativne veštačke inteligencije mogu se koristiti za slanje, modifikovanje i generisanje izveštaja. Korišćenje Excel tabeli za svođenje mesečnih rezultata može se obaviti mnogo funkcionalnije i uz manji procenat pogrešnih brojki. Već postoje brojni softveri koji služe za usklađivanje na kraju meseca, praćenje troškova i drugih funkcija povezanih sa poslovanjem (na primer plate, upravljanje projektima, upravljanje odnosima s klijentima) koje pomažu u automatizaciji rutinskih zadataka, piše jedan specijalizovani sajt.

Dakle, automatizuju se rutinske radnje koje u praksi oduzimaju dragocene sate i minute ovim stručnjacima. Napredna analitika omogućava baratanje enormnom bazom informacija i sve to daleko preciznije. Mogućnost greške se svodi na minimum. Grunberg.co.uk ističe da sve to vodi ka „poboljšanom kvalitetu revizije”. AI može identifikovati obrasce i detektovati anomalije koje bi mogle proći nezapaženo ljudskom oku, potvrđuje i Reuters, i dodaje da AI može označiti potencijalne poreske neusaglašenosti, pružiti preporuke za izbegavanje pravnih posledica i predvideti prekršaje pre nego što se dogode.

BBC piše da izveštaj američkog Odbora za nadzor javnih kompanija (PCAOB) utvrdio je da četiri od deset revizija koje su sprovele globalne računovodstvene firme imaju značajne greške, i da se taj procenat brzo povećava. U međuvremenu, kako preciziraju, regulator za računovodstvo u Velikoj Britaniji, Financial Reporting Council (FRC), sproveo je 19 istraga u fiskalnoj 2022/2023. godini, izričući kazne u iznosu od 40,5 miliona funti. Sve to ukazuje da je preciznost drugo ime računovodstva i da ju je neophodno obezbediti. Tačnost jednako kvalitet usluge.

Zaposleni sada mogu da se posvete kompleksnijim i važnijim poduhvatima. Zato se u stručnim krugovima često ističe da je, pored same profesije, veštačka inteligencija redefinisala i ekspertizu računovodstvenih stručnjaka. Ne u smislu umanjenja, nego u smislu promene i nadogradnje znanja u skladu sa najnovijim naučnim dostignućima.

Sve veći značaj pridaje se samim veštinama baratanja podacima koje je AI obradila iz pomenutih hrpa papira i donošenju odluke na osnovu njih. Znanja iz tehnološkog sveta (engl. data science) postaju obavezna. Upotebiti, primera radi, Gemini ili Chat GPT u strateške svrhe postaće ultimativna veština. Konsultantska delatnost računovođa tako dobija primat jer se, na kraju dana, delikatne odluke ne mogu doneti bez čoveka. Suptilno razumevanje problematike, planova, projekcija i njihovih posledica po poslovanje nije moguće bez ljudskog faktora. Uprkos tome što se timovi smanjuju, to bi moglo da bude ohrabrujuće. Bojazan od mašina, iako opravdana, ipak bi se mogla okrenuti u korist ove struke kroz „kulturu kontinuiranog učenja i inovacija“, bar tako smatraju AI entuzijasti. Kao rezultat toga, objašnjava Forbs, ova sinergija između ljudske stručnosti i mašinske inteligencije stvara novu vrstu računovodstvenih profesionalaca, odnosno računovođa 21. veka – u punom smislu tog izraza.

Trebalo bi da se, kao takvi, fokusiraju na proaktivno, a ne na reaktivno delovanje. Njihova uloga, recimo, u odlučivanju o uzimanju kredita može da bude odlučujuća ako naprave dobar „prediktivni uvid“ u finansije klijenta, pa pokažu dobre smernice i pruze adekvatan savetodavni okvir. Uloga poslovnog savetnika je sledeći nivo. Tako će se najbolje pokazati i njihova tehnološka pisemnost i akademska stručnost.

Inkluzivni pistup, kako ga definiše Forbs, još je jedna prednost digitalne ispomoći. Alati nisu dostupni samo za one korporacije sa velikim budžetom, već i male firme mogu unaprediti bilanse korišćenjem tehnoloških resursa ako u tome vide korist za sebe.

Druga strana medalje

Ne možemo razvijati dobre strane bilo čega, a da prethodno nismo svesni loših. Fenomen veštačke inteligencije za šire mase je i dalje bunar kojem se ne vidi dno dok se mi radujemo kofama vode koju uzimamo iz njega. Mogli bismo izvojiti tri ključna izazova ili mane.

Već smo pomenuli gubitak radnih mesta zbog smanjenog obima posla koji su nekad obavljali, uslovno rečeno, niži činovnici u sektoru. Broj slobodnih radnih mesta u računovodstvu porastao je tokom prošle godine za četvrtinu, prema anketi platforme za automatizaciju DataSnippe, koju je preneo BBC.

Sa druge strane, postoji paradoksalna situacija u kontekstu zapošljavanja. U svetu kompanije ne mogu da nađu kadar jer se dešava da neki kandidati ni ne žele da rade za poslodavca koji nije implementirao neki oblik AI, klouda, autosorsinga… Taj primer je opisan u više tematskih časopisa. Korisno je pomenuti podatke da se 86 odsto revizorskog osoblja složilo da AI pomaže u smanjenju vremena provedenog na repetitivnim zadacima – i 83 odsto je reklo da bi bili skloniji da ostanu u kompaniji koja ima AI inicijative.

Dvostrukost nastaje zbog toga što je proces digitalne tranzicije još uvek u toku, različiti delovi sveta implementiraju inovacije drugačijim tempom, u skladu sa svojim stepenom razvoja i percepcijom veštačke inteligencije.

Kibernetička bezbednost je ozbiljna stvaka u sprovođenju digitalne revolucije. Pojedinci moraju biti svesni pretnji koje sa sobom nosi izlaganje ličnih podataka četbotovima. Kompanije takođe. One moraju ulagati u bezbednosne programe i stručnjake za informacionu tehnologiju jer bez toga sav rad računovođa (kao i celog kolektiva) pada u vodu. Korisno je da organizuju edukativne radionice zaposlenima u računovodstvenom sektoru kako bi unapredili svoja znanja u ovom domenu.

Trebalo bi imati u vidu da je takozvana veštačka inteligencija prvenstveno „samo” mašinski model podložan greškama. Svedoci smo halucinacija koje ima čedo kompanije Sema Altmana Chat GPT, na primer. Zato se još uvek ne može sasvim pouzdati u ovaj vid pomoći, već krajnja dokumenta ipak treba da prolaze kroz revizorske prste.

Veštačka inteligencija i srpsko računovodstvo

Videli smo kakav je stav stučnih krugova na globalnom nivou, ali kakva je situacija na podnivou zvanom Srbija? Digitalizacija i automatizacija sistema i usluga je u velikoj meri prisutna u domaćoj privredi i ekonomiji, ali prostora za napredak i te kako ima, smatra i naš sagovornik Aleksander Segedi. Na pitanje koje su, prema njegovom mišljenju, prednosti, a koje mane primene AI alata u računovodstvu za same računovođe, odnosno zaposlene u tom sektoru, a koje za građane zanimljivo odgovara:

– Smatram da neke naročite prednosti nema, kao ni mane, ni za jednu od navedenih strana, jer je koncept AI, po mom mišljenju, još uvek daleko od primene u srpskom računovodstvu – jasan je on.

Što se tiče uticaja tehnologija poput AI i klauda na promenu profesije, kaže da ako pođemo od toga da je „klaud u stvari samo tuđi računar“ – i tako dođemo, u najboljem slučaju, do toga da je „AI samo tuđ zaposleni“ – time eventualno možemo doći do smanjenja cene usluga.

– No, dok sam zagovornik toga da jedan knjigovođa/agencija uradi autsors IT dela, ipak sam protivnik autsorsovanja zaposlenih; jer knjigovodstvo zahteva i ’lični pečat’ u okviru usluge.

Kada je reč o digitalizaciji računovodstva, uprava, registara u Srbiji, Segedi smatra da smo na dobrom putu.

– Stoji da kasnimo za razvijenim zemljama Zapada, ali moramo imati na umu i da smo mi i dalje zemlja u tranziciji. Jedan od najvećih problema vezanih za digitalizaciju je taj što zakonodavac u Srbiji kasni sa donošenjem zakona, a zatim kreće sveopšta panika zbog prekratkog roka. To izjednačavam sa vožnjom ’pun gas, pa kočnica do patosa na metar od semafora’, dok smo za sve to vreme mogli lepo da isplaniramo vožnju da bude bez naglih trzaja – slikovito objašnjava.

Kaže da se plašimo kritike i neuspeha, pa pita zašto onda moramo da budemo prvi? Kako kaže, tu pre svega misli na sistem elektronskih faktura, misli da bismo bolje prošli da smo jednostavno više učili na tuđim greškama, ali onda ne bismo bili prvi.

Koje su najveće prepreke za digitalizaciju u računovodstvu, da li je to infrastruktura, regulativa ili nešto treće?

– Računovodstvo – čak i u Srbiji – je već uveliko digitalizovano! Ono što u Srbiji nije digitalizovano ili dovoljno digitalizovano je birokratija. I premda birokratija utiče i na knjigovodstvo i računovodstvo – samo računovodstvo je na izuzetno visokom stepenu digitalizacije. Naravno, i dalje ima mesta poboljšanjima, ali skoro svako poboljšanje jednostavno zahteva umanjenje birokratije, podvlači naš sagovornik.

U kom sektoru su digitalizacija i primena AI najbolje sprovedeni? Gde kod nas ima prostora za dalji rad u tom pogledu?

– U sekcijama ’pitanja i odgovori’ na internet prezentacijama različitih kompanija koje rade sa širokim publikumom. Ponekad se mnogo brže sporazumem sa četbotom nego sa operatorom tehničke podrške, no to je pre svega zbog velikog procenta autsorsovanja u toj sferi.

Ipak, AI nije dobrodošao svuda (još uvek). Upitali smo gde nikako nije potreban upliv AI kada je reč o računovodstvu?

– Parafraziraću jednu misao koju sam pročitao na internetu: nisam ja želeo da se AI bavi umetnošću, dok ja ribam kuću – ja sam želeo AI koji mi riba kuću, dok se ja bavim umetnošću! U tom smeru zaista smatram da je AI nesposoban da dă lični pečat u ovoj materiji; zamislite AI koji pokušava da objasni nešto poreskom inspektoru!

O uticaju na radnja mesta u budućnosti Segedi kaže da bi se uticaj najviše, možda, mogao osetiti u onom delu gde je obična operativa i dodaje da već danas obična automatizacija i integracija procesa čine da je potreba za kadrom sve manja i manja. Ali, u višim sferama – ne veruje.

Već smo objasnili zašto je važno kontinuirano usavršavanje računovođa da bi uhvatili korak sa tehnoločkim razvojem, ali koliko su zapravo trenutni kadrovi spremni da primene nove alate?

– U smislu ubrzanja zadataka koji se ponavljaju? Tu već imamo automatizaciju. U smislu davanja mišljenja – mislim nikad. Lično sam svedok da je osoba pitala AI za mišljenje (vezano za poreze) i da je AI odgovorila sa brojem mišljenja resornog ministarstva – i to nepostojećim! Tu dolazimo i do pitanja: a ko plaća kaznu ako AI pogreši – kreator, AI ili računovođa koji ga je ’uposlio’? Otprilike slična diskusija se vodi i u sferi autorskih prava, a vezano za AI generisane umetnine – ističe Segedi etičku problematiku.

Od ubrzavanja smo počeli, a time i zatvaramo krug. Naime, Segedi dodaje da su novi alati svakako dobrodošli, a posebno oni koji štede vreme. Evo šta on izdvaja:

– Računovodstvo i knjigovodstvo su zanimanja koja su stara milenijumima, starija čak i od novca (tokom barter razmene je ipak upisivano ’ko kome koliko’), sve platforme koje ubrzavaju procese (čuveni Excel, kao primer zamene za običan digitron – ali magnitudama brži, zbog paralelizacije i automatizacije) su veoma dobrodošle – kaže on.

– Zatim, razmena podataka u mašinski čitljivim formatima (čuveni XML i JSON) čine da se prepis podataka sa platforme na platformu ubrzavaju, a istovremeno i smanjuju mogućnost greške operatera (ali se ponekad ipak provuče i greška – pre svega greška dizajnera ili pisca koda aplikacije) i, naravno, i aplikacije koje omogućavaju da klijent i računovođa imaju komunikaciju, ali i saradnju, a da nisu nužno u istoj prostoriji (od Zooma pa sve do klaud razmene fajlova) – sve su to rešenja koja će pozitivno uticati na računovodstvo, ali i na sam biznis, u globalu – zaključuje.

Poručuje da za one koji kvalitetno rade u sektoru „nema zime“: Ali čak i da mašine preuzmu svet – i dalje je potreban čovek da ide okolo sa kanticom ulja i da te iste mašine podmazuje da rade!

N.M.