Inflacija menja usluge iznutra

Cena, prostor, dostupnost i opstanak malih igrača

Inflacija u Srbiji, možda, jeste formalno ušla u ciljani okvir Narodne banke Srbije – 3,8 odsto u maju 2025. godine, ali njeni efekti u sektoru usluga daleko prevazilaze statističke okvire. U ovom segmentu koji generiše više od polovine domaćeg BDP-a i zapošljava gotovo polovinu radno sposobnog stanovništva, inflacija se ne meri samo kroz rast cena.

Ona se ogleda u svakodnevnim prilagođavanjima, skraćenju radnog vremena, promenama lokacije, povlačenju iz centara gradova, kompromisima u kvalitetu i sve izraženijem padu dostupnosti određenih usluga. U pitanju nije samo privremeni talas poskupljenja, već dublja transformacija tržišta koja najjače pogađa male preduzetnike i lokalno orijentisane servise.

Cene usluga rastu brže od inflacije i od primanja

Dok su cene prehrambenih proizvoda i industrijske robe pokazale znake stabilizacije, usluge su nastavile uzlaznom putanjom. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, indeks cena usluga beleži godišnji rast od 5,1 odsto, što je više od ukupne inflacije, ali i od prosečnog realnog rasta plata, koji trenutno iznosi oko 6,4 odsto.

Najizraženije poskupljenje beleže sektori svakodnevne potrošnje. Ugostiteljstvo je zabeležilo rast cena od 9,4 odsto, zdravstvene usluge 6,8 odsto, a prevoz i rekreativne aktivnosti između šest i sedam procenata. Posebno zabrinjava skok kod usluga koje su nekada bile pristupačne široj populaciji – frizerske i kozmetičke, privatni časovi jezika, zubarski tretmani i auto-servisi – svi beleže rast cena između 10 i 15 odsto.

Za veliki broj preduzetnika iz sektora usluga inflacija ne počinje kroz energente ili repromaterijal, već kroz prostor. Zakup poslovnih prostora u Beogradu beleži rast od sedam do deset odsto, dok su u Novom Sadu i Nišu cene porasle između pet i osam procenata, posebno u objektima sa modernom infrastrukturom i dobrom saobraćajnom povezanošću.

Posledice su jasne: male firme, saloni, ordinacije i škole jezika sve češće se sele iz centra ka periferiji, skraćuju radno vreme, dele kvadrate sa drugim pružaocima usluga ili se sele u coworking prostore. U nekim slučajevima, prostorno povlačenje znači i postepeni nestanak, jer klijentela ne prati te promene.

U sektoru industrijskih i logističkih usluga rast troškova građevinskog materijala i zakupa dodatno pritiska lance snabdevanja, čineći usluge dostave, skladištenja ili servisiranja skupljim za krajnjeg korisnika.

Rastuća razlika između gradova i sela – potrošači menjaju navike

Inflacija ne pogađa sve podjednako. Beograd i Novi Sad beleže prosečan rast cena usluga od šest do osam procenata, dok u gradovima poput Niša, Kragujevca ili Subotice taj rast iznosi između četiri i pet odsto. U manjim sredinama i selima nominalna inflacija u sektoru usluga iznosi tek od dva do tri procenta, ali to nije znak stabilnosti, već rezultat smanjenog obima usluga i pada kvaliteta.

Upravo zato dolazi do geografske redistribucije: usluge se sele sa skupih lokacija ka pristupačnijim delovima grada, poslovnim zonama, pa čak i stambenim četvrtima. Ovo nije samo posledica rastućih troškova, već i pokušaj da se zadrži kupac koji je promenio svoje navike.

Osnovne usluge poput zdravstva, prevoza, obrazovanja dece ostaju netaknute. Ali sve što nije esencijalno, doživljava pad potražnje. Brojevi su jasni – kozmetički tretmani beleže pad potrošnje od 25 odsto, rekreativni kursevi 20 odsto, dok privatni časovi i dodatne edukacije beleže pad od oko 15 procenata.

U restoranima se broj gostiju tokom radne nedelje značajno smanjio. Prosečni računi su niži, a strategije preživljavanja sve kreativnije – „happy hour”, manji obroci, više promotivnih paketa i „loyalty“ programa. Korisnici sve češće biraju „ili–ili“: ili kafa napolju ili ručak kod kuće.

Usluge u sivoj zoni

Jedan od najopasnijih efekata inflacije jeste jačanje sive ekonomije. Prema procenama zanatskih udruženja, čak svaki treći frizer ili kozmetičar danas pruža usluge bez fiskalne kase. Usluge na crno nude se i do 20 odsto jeftinije u odnosu na legalnu konkurenciju.

Ovakva praksa stavlja legalne firme u gotovo nemoguću poziciju, jer da bi ostale konkurentne moraju smanjiti cene ispod održivog minimuma ili se povući s tržišta. Posledica je narušavanje ravnoteže u sektoru, pad fiskalnih prihoda i dodatni pritisak na one koji posluju u skladu sa zakonima.

Dok mali preduzetnici pokušavaju da prežive, veliki sistemi, franšize, privatne klinike, međunarodni lanci edukacije koriste ekonomiju obima i digitalne alate kako bi ostali konkurentni. Oni mogu ponuditi popuste, investirati u aplikacije, optimizovati procese i amortizovati skok inputa.

U tom smislu, inflacija ne samo da menja tržište, već ga i segmentira: na one koji imaju kapacitete da se prilagode, i one koji nemaju. Mali postaju ranjivi, a veliki otporni. U dugom roku to vodi ka smanjenju tržišne raznolikosti i gubitku lokalnog karaktera sektora usluga.

U ovoj složenoj slici, IT i profesionalne usluge ostaju izuzetak. Sa prihodom od 2,97 milijardi evra i izvozom koji je u 2024. godini porastao za 19 odsto, ovaj sektor ostaje najotporniji na domaće inflatorne pritiske. Devizni prihodi i digitalna priroda rada čine ih elastičnim za razliku od lokalnih frizerskih salona, radionica i kurseva.

Firme iz ove oblasti sve češće prelaze na modele fleksibilnog rada. Kvadratura se smanjuje, a operativni troškovi optimizuju. Inflacija je u ovom segmentu manje udar, a više signal za inovaciju.

Od kratkoročnog udara do dugoročnog restrukturiranja

Na kratki rok, u narednih šest do 18 meseci, očekuje se nastavak rasta cena usluga u rasponu od tri do deset odsto, uz istovremeni pad potrošnje kod neesencijalnih usluga i gašenje pojedinih firmi koje ne uspevaju da apsorbuju troškove. Na srednji i dugi rok, u horizontu od tri do pet godina, tržište će se konsolidovati. Ostaće snažni sistemi, digitalizovani servisi i oni koji su uspeli da pronađu novu geografsku i cenovnu nišu. Gradovi će se prostorno preraspodeliti, sa sve izraženijom razlikom između centra kao luksuza i periferije kao poslovne realnosti.

Nekada se na poslovni prostor gledalo kao na neutralan okvir poslovanja. Danas je on aktivni akter, odnosno trošak koji određuje opstanak, faktor koji menja geografiju i oblikuje poslovnu strategiju. Ako male firme ne mogu da izdrže trošak kvadrata u centru, centar prestaje da bude mesto razmene i postaje simbol ekskluzivnosti. To dugoročno menja i samu funkciju gradova.

Inflacija kao test tržišne otpornosti i socijalne pravde

Uticaj inflacije na sektor usluga u Srbiji nije samo ekonomski, on je i društveni. U pitanju je borba za dostupnost osnovnih servisa, opstanak lokalnih preduzetnika i očuvanje raznolikosti na tržištu.

Da bi se očuvala zdrava konkurencija i pristupačnost usluga, neophodna je ciljana sistemska podrška. To uključuje subvencije za zakupce, poreske olakšice za male pružaoce usluga, podršku za digitalizaciju poslovanja, kao i strategiju prostorne redistribucije. Bez toga, tržište usluga bi moglo ostati još jedna žrtva tihe, ali uporne inflacije – one koja ne menja naglo, ali menja nepovratno.

M.A.