Digitalizacija, elektronska trgovina i održivost ključni pokretači rasta

Trendovi, izazovi i prilike u sektoru trgovine i usluga

Sektor trgovine i usluga predstavlja jedan od najdinamičnijih delova privrede, kako globalno, tako i u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila učestvovao je sa 10,4 odsto u formiranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. Iako ne postoji jedinstven podatak koji obuhvata celokupan sektor usluga, dostupne informacije ukazuju na značajan doprinos ove grane privrede ukupnom BDP-u zemlje. Ovaj segment ekonomije poslednjih godina doživljava ubrzane promene, vođene tehnološkim inovacijama, promenama potrošačkih navika i globalnim ekonomskim trendovima.

Promet u sektoru trgovine na malo ostvario je u 2024. godini realni rast od 5,9 odsto, pokazuju podaci RZS-a. Istovremeno, promet u trgovini na veliko nominalno je veći za pet procenata. Elektronska trgovina (e-trgovina) i dalje beleži impresivan rast od preko 25 odsto godišnje, što je podstaknuto povećanom upotrebom digitalnih kannala i promenama u potrošačkim navikama. Najveći udeo u trgovini na malo imaju prehrambeni proizvodi, dok segment luksuznih dobara pokazuje znakove stabilnog oporavka nakon izazova prethodnih godina.

U okviru sektora usluga, ugostiteljstvo beleži realni rast od 8,3 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 1,4 odsto. U sektoru saobraćaja, fizički obim povećan je za 9,3 odsto, dok telekomunikacije beleže pad od 0,9 odsto. Prerađivačka industrija takođe je ostvarila rast od 4,4 odsto, što ukazuje na pozitivne sinergije između trgovine i proizvodnje.

Glavni trendovi u sektoru trgovine i usluga

Digitalizacija i elektronska trgovina postale su ključni pokretači rasta sektora. Više od 65 odsto potrošača u Srbiji koristi internet za istraživanje proizvoda, dok je preko 45 odsto njih obavilo makar jednu online kupovinu u poslednjih godinu dana. Platforme poput KupujemProdajem, ePonuda, kao i globalni igrači poput Amazona i Aliexpressa, postaju sve prisutniji.

Potrošači sve više traže prilagođena rešenja. Brendovi ulažu u analitiku podataka kako bi bolje razumeli navike i preferencije kupaca. Programi lojalnosti, ciljane promocije i personalizovane ponude postaju standard. Digitalni kanali u Srbiji igraju ključnu ulogu u prilagođavanju ponuda, a kompanije koriste društvene mreže, aplikacije i targetirane oglase kako bi komunicirale sa potrošačima.

Održiva ambalaža, kratki lanci snabdevanja i lokalno proizvedeni proizvodi dodatno dobijaju na značaju, što je u skladu sa rastućom ekološkom svešću. Održivost postaje imperativ, jer potrošači sve više preferiraju proizvode i usluge koje imaju manji uticaj na životnu sredinu. To podrazumeva i promociju lokalnih i organskih proizvoda, a kompanije sve više ulažu u „zelene prakse” i izvore energije kako bi smanjile svoj karbonski otisak.

Potrošači su sve više usmereni na zdravlje, što dovodi do rasta u segmentima poput organske hrane, fitness usluga i zdravstvenih proizvoda. Na primer, sve se više traže biljne alternative za meso i mlečne proizvode, ali su tražene i fitness aplikacije i onlajn treninzi.

Retail-tech rešenja, koncepti poput „store-in-store“ i omnichannel strategije postaju osnova za modernizaciju trgovinskog sektora. Kompanije sve češće kombinuju online i offline prodajne kanale kako bi kupcima pružile besprekorno iskustvo. To uključuje mogućnosti kao što su „klikni i preuzmi“ i povraćaj robe u prodavnicama.

Istovremeno, kombinovanje prodaje proizvoda i usluga, poput instalacije, održavanja ili edukacije, dodatno doprinosi diversifikaciji prihoda.

Najveći izazovi inflacija i zakonske izmene

I pored rasta, sektor trgovine i usluga suočava se sa ozbiljnim izazovima. Procenjena godišnja stopa inflacije u 2024. godini iznosi 4,3 odsto, što utiče na kupovnu moć građana i operativne troškove preduzeća. Poremećaji u lancima snabdevanja, povećani troškovi transporta i manjak radne snage u logistici dodatno komplikuju poslovanje, posebno za mala i srednja preduzeća.

Zakonske promene, poput novih pravila o elektronskoj trgovini i zaštiti potrošača, zahtevaju prilagođavanje poslovnih modela. Ovo je posebno izazovno za manje firme, koje se suočavaju sa ograničenim resursima. Nedostatak obučene radne snage u segmentima IT usluga i digitalnog marketinga, takođe, ograničava dalji rast.

Jedan od izazova predstavlja i nedovoljna konkurencija na tržištu, pa tako veliki trgovački lanci u Srbiji već godinama zauzimaju ključnu ulogu. Poslednjih meseci, pažnja javnosti i institucija usmerena je ka potencijalnim neregularnostima u njihovom poslovanju, a posebna pitanja izazvali su navodi o dogovaranju cena i narušavanju konkurencije. Tako je tokom oktobra 2024. godine Komisija za zaštitu konkurencije Srbije pokrenula postupak protiv četiri vodeća trgovačka lanca: Delez Srbija, Mercator S, Univereksport i DIS. Razlog za pokretanje istrage bila je sumnja da su ovi trgovinski giganti postigli neformalne dogovore o ujednačavanju cena određenih proizvoda, što predstavlja ozbiljno kršenje Zakona o zaštiti konkurencije.

Automatizacija i veštačka inteligencija nude prilike za razvoj

Ipak, sektor nudi i značajne prilike za unapređenje i rast. Automatizacija, veštačka inteligencija i analitika podataka pružaju mogućnosti za optimizaciju poslovanja. Omnichannel strategije mogu povećati prodaju i zadovoljstvo kupaca, dok ulaganje u retail-tech tehnologije omogućava efikasniju operaciju.

Ukupna vrednost realizovanih transakcija plaćenih karticama putem interneta u Srbiji u 2023. godini dostigla je iznos od 1,6 milijardi evra, što je 39,13 odsto više nego 2022. godine, a očekuje se da će ukupna vrednost u prošloj godini preći iznos od dve milijarde evra. Srbija beleži dvocifren rast u oblasti internet trgovine, a ovaj trend otvara nove mogućnosti za preduzetnike i potrošače, osiguravajući brži, lakši i efikasniji pristup proizvodima i uslugama. Državni zvaničnici su već više puta isticali da kroz saradnju države i privatnog sektora, uz edukaciju svih učesnika u digitalnom ekosistemu, treba održati i iskoristiti ovaj rast na najbolji mogući način.

Spoljnotrgovinska robna razmena pokazuje rast izvoza za 1,7 odsto i uvoza za 5,6 odsto u 2024. godini, što otvara šanse za domaće kompanije da se uključe u regionalne i globalne tokove. Blizina tržišta Zapadnog Balkana i članstvo u CEFTA sporazumu pružaju dodatne mogućnosti za širenje. Razvoj startapa u oblastima fintecha, logistike i digitalnih platformi dodatno ubrzava inovacije.

Kompanije koje aktivno ulažu u društveno odgovorne projekte i održive prakse mogu se diferencirati na tržištu i steći lojalnost kupaca. Takođe, prosečne zarade u Srbiji beleže nominalni rast od 14,2 odsto, dok je realni rast 9,2 odsto, što dodatno osnažuje domaću potrošačku bazu.

Sektor trgovine i usluga u Srbiji nalazi se na prekretnici. Dok rast elektronske trgovine i digitalizacija otvaraju nove prilike, izazovi poput inflacije, zakonskih prilagođavanja i poremećaja u lancima snabdevanja zahtevaju strateško planiranje i adaptaciju. Kompanije koje uspeju da odgovore na potrebe modernog potrošača kroz inovacije, održive prakse i tehnologiju imaće konkurentsku prednost i priliku da unaprede svoje poslovanje na dinamičnom tržištu.

M.A.