Automobilska industrija na prekretnici

Srbija ima značajnu ulogu u evropskoj automobilskoj industriji, pre svega kao zemlja u kojoj se nalazi nekoliko velikih međunarodnih proizvođača automobila i delova, kao i zbog svoje povoljne geografske pozicije i razvijene infrastrukture. Blizina glavnih evropskih tržišta olakšava transport gotovih proizvoda i delova ka krajnjim potrošačima. 

Dodatno, naša zemlja ima obrazovanu radnu snagu u oblasti mašinstva, elektrotehnike i drugih srodnih disciplina, što je ključno za razvoj automobilske industrije. Kod nas postoje i specijalizovani programi obuke koji podržavaju potrebe automobilskih kompanija.

Automobilska industrija u Srbiji ima tradiciju dugu oko 70 godina, od kada je u Kragujevcu domaća Zastava počela da proizvodi motorna vozila po licenci italijanskog Fiata. Kako u svom tekstu piše Razvojna agencija Srbije, „tadašnji obavljači Zastave proizvodili su po strogim standardima proizvodnje što im je omogućilo da rade sa mnogim proizvođačima automobila, kao što su Mercedes, Ford, Opel i Peugeot.”

Od 2001. godine pa do polovine prošle decenije automobilska industrija privukla je oko deset procenata ukupnog iznosa direktnih stranih investicija u zemlji, uz učešće više od 60 stranih kompanija. Pored italijanskog Fiata, koji se vratio u Kragujevac (današnji FCA d.o.o.), u zemlji su prisutni veliki strani proizvođači dodatne auto-opreme i guma, sa sedištima od Nemačke do Japana. Uloženo je oko 1,7 milijardi evra u njihove pogone, a proizvođači iz naše zemlje sada snabdevaju celo evropsko i deo azijskog tržišta. 

Razvojna agencija navodi da su proizvodnja delova za šasije, naročito točkova i delova za vešanje, najistaknutije aktivnosti u industriji. Električne komponente su druga dominantna proizvodna grupa koja obuhvata akumulatore i električne instalacije kao najvažnije proizvode. Takođe, proizvodnja uglavnom livenih delova za motore od izuzetnog je značaja, zajedno sa kovanim i mašinskim delovima, poput osovina, diskova, ventila i zamajaca. 

Prema poslednjim podacima Agencije za privredne delatnosti, u 2023. godini je u saobraćajnoj industriji i njoj srodnim delatnostima u Srbiji poslovalo više od 7.500 privrednih društava, koja su zapošljavala oko 105.000 ljudi. Njihova zbirna neto dobit iznosila je približno 51 milijardu dinara. 

Potražnja za polovnim automobilima usporava, za novima raste 

Tradicionalna godišnja analiza sajta Polovni automobili obuhvatila je prodajne rezultate, kretanje cena polovnih vozila, kao i anketu o stavovima i prognozama stanja na tržištu. Prosečne cene polovnih automobila u Srbiji porasle su u 2023. godini za 19 odsto, pre svega usled globalne nestabilnosti, rasta inflacije u mnogim evropskim državama, ali i povećanih troškova uvoza polovnjaka u našu zemlju. 

Visoka cena bila je jedan od faktora da se raniji trend smanjenja prodaje polovnih automobila nastavi. Građani Srbije su tokom 2023. najčešće kupovali vozila starija od deset godina, sa dizel-motorom. U tih 12 meseci uvezeno je 132.000 polovnih automobila, što znači da je prodaja opala za skoro tri odsto u odnosu na 2022. godinu.

S druge strane, statistika o prodaji novih vozila s početka ove godine je obećavajuća. Tržište je u prva tri meseca 2024. godine doživelo rast, sudeći po podacima o prvoj registraciji (izvor Ministarstvo unutrašnjih poslova i Cube team). Prodaja putničkih i lakih komercijalnih vozila porasla je za 20,29 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U prva tri meseca 2024. prodato je ukupno 7.493 ovih vozila, odnosno 1.264 više međugodišnje, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova. Najtraženiji brend za putnička vozila je češka Škoda, a za laka komercijalna vozila francuski Citroen. 

Inovacije menjaju ponašanje i želje vozača

Nakon pandemijskih, a potom i inflatornih pritisaka, veliko je pitanje šta će nova promena trendova u svetskoj industriji doneti našoj zemlji. Predviđeni veliki skok u proizvodnji električnih vozila nailazi na raznorazne prepreke – najveća od svih je novi trgovinski rat, u kome svoje proizvođače podjednako žele da zaštite i promovišu Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Kina. Najveća azijska ekonomija ima potencijal da preplavi svet svojim auto-brendovima po nižoj ceni od konkurencije. Tržišni protekcionizam, kao i nagla borba za sirovinama za baterije za električne automobile, oblikovaće u narednim godinama kretanja u mnogim nacionalnim privredama. 

Iz Kragujevca je najavljena proizvodnja novog Fiatovog električnog automobila, a naša javnost već godinama je zaokupljena pravno-socijalno-političkim problemima oko nalazišta litijuma u dolini Jadra. Litijum, s jedne strane, jeste strateška sirovina, a s druge, njegova proizvodnja je „prljava” i cena mu ove godine pada na berzama jer se otkriva sve više njegovih nalazišta, dok se u pozadini razvijaju druge tehnologije – i čistije i jeftinije – za proizvodnju baterija. 

Kada je reč o inovacijama u svetskoj automobilskoj industriji, a u vezi sa prethodno napisanim, svakako se očekuje dalji napredak u tehnologiji baterija – one će omogućavati duže vožnje s jednim punjenjem, brže punjenje i smanjenje troškova nabavke. Takođe, očekuje se širenje mreže njihovih punjača na globalnom nivou.

Razvoj senzora, veštačke inteligencije i softvera za autonomna vozila omogućiće im da se sigurno kreću bez vozača ili uz minimalnu intervenciju vozača. Inovacije u proizvodnim tehnikama mogu dovesti do lakših, jačih i ekološki prihvatljivijih materijala za vozila. Ovde treba imati na umu upotrebu i 3D tehnika štampanja. Takođe, vozila će biti sve više povezana sa putnom  infrastrukturom i drugim vozilima, što će omogućiti optimizaciju saobraćaja, smanjenje gužvi i bolju bezbednost.

Integracija veštačke inteligencije, velikih podataka i IoT tehnologija omogućiće personalizovane usluge, poboljšane sisteme asistencije vozaču i veću udobnost putnika. Naravno, to sve podrazumeva da vozila na drumovima postaju sve više zavisna o svojim elektronskim funkcijama i umreženosti – sve manje su to automobili i kamioni „od pre”, gde je mehanika imala glavnu ulogu.

M.M.